grb

Република Србија

Прво основно јавно тужилаштво у Београду

Саопштења

Заменици јавног тужиоца положили заклетву

12. април 2018. Заменици јавног тужиоца са председницом Народне скупштине.

Заменици јавног тужиоца у Републици Србији, који су изабрани на Првој седници Првог редовног заседања Народне скупштине, положили су данас заклетву у Народној скупштини пред председницом Скупштине Мајом Гојковић.

Гојковић је изразила уверење да ће своју функцију обављати независно и непристрасно, у складу са Уставом и законом.

„Верујем да ћете радити искључиво пo својој савести и тако обезбедити поштовање закона за сваког грађанина и допринети угледу тужилачке функције у Републици Србији“, поручила је Гојковић.

Заменици јавног тужиоца, који се први пут бирају на ту функцију, у складу са Законом о јавном тужилаштву, полажу заклетву пред председником Народне скупштине.

 

Преузето са сајта Народне скупштине Републике Србије

 


ЗАГОРКА ДОЛОВАЦ: Нови заменици тужиоца повећаће ефикасност

 

Заменици јавног тужиоца које је изабрала Народна скупштина Републике Србије на седници одржаној 22. марта 2018. године, положили су заклетву у четвртак, 12. априла у 12 часова у згради Скупштине, а свечаности је присуствовао и заменик генералног секретара скупштине Бранко Маринковић.

Заклетву је положило 50 заменика јавног тужиоца, а полагању заклетве пред председником Народне скупштине, Мајом Гојковић, присуствовали су Петар Петровић, председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, Љубивоје Ђорђевић, јавни тужилац у Првом основном јавном тужилаштву у Београду, Борис Павловић, јавни тужилац у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду, Дејан Раконић, јавни тужилац у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду и Томо Зорић, секретар Државног већа тужилаца.

 

Загорка Доловац

Републички јавни тужилац Загорка Доловац пожелела је много успеха у раду новоизабраним заменицима и истакла да ће њихов избор допринети јачању капацитета јавнотужилачке организације, као и очекивање да ће овим именовањем бити повећана ефикасност у раду.

 

Преузето са сајта Republika

 


СВЕЧАНОСТ У СКУПШТИНИ: Нових 50 заменика тужилаца положило заклетву

 

БЕОГРАД – Заменици јавног тужиоца које је изабрала Народна скупштина Републике Србије на седници одржаној 22. марта 2018. године, положили су заклетву данас у 12 часова, у згради Народне скупштине.

Заклетву је положило 50 заменика јавног тужиоца, а полагању заклетве пред председником Народне скупштине, Мајом Гојковић, присуствовао је и Петар Петровић, председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, генерални секретар Народне скупштине Бранко Маринковић, Љубивоје Ђорђевић, јавни тужилац у Првом основном јавном тужилаштву у Београду, Борис Павловић, јавни тужилац у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду, Дејан Раконић, јавни тужилац у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду и Томо Зорић, секретар Државног већа тужилаца.

 

Преузето са сајта Kurir

 


Нових 50 заменика јавног тужиоца положило заклетву

 

Пред председницом парламента Мајом Гојковић у Народној скупштини Србије заклетву положило 50 заменика јавног тужиоца.

Заменике јавног тужиоца изабрала је Народна скупштина 22. марта.

Полагању заклетве присуствовали су Републички јавни тужилац Загорка Доловац, председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Петар Петровић, генерални секретар Народне скупштине Бранко Маринковић, јавни тужиоци у Првом и Трећем основном тужилаштву Београду Љубивоје Ђордевић и Борис Павловић, јавни тужилац у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду Дејан Раконић и секретар Државног већа тужилаца Томо Зорић.

Доловац је новоизабраним заменицима тужиоца пожелела много успеха у раду и истакла да ће њихов избор допринети јачању капацитета јавнотужилачке организације.

Она очекује да ће овим именовањем нових заменика тужилаца, бити повећена ефикасност у раду.

 

Преузето са сајта РТС

 


Нових 50 заменика тужилаца положило заклетву у Скупштини

 

Foto: E. Čonkić / RAS Srbija

 

У Народној скупштини Србије данас је 50 заменика јавног тужиоца положило заклетву пред председницом парламента Мајом Гојковић.

Поменуте заменике јавног тужиоца изабрала је Народна скупштина 22. марта.

Полагању заклетве присуствовали су Републицки јабвни тужилац Загорка Доловац, председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Петар Петровић, генерални секретар Народне скупштине Бранко Маринковић, јавни тужиоци у Првом и Трећем основном тужилаштву Београду Љубивоје Ђордевић и Борис Павловић, јавни тужилац у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду Дејан Раконић и секретар Државног већа тужилаца Томо Зорић.

Доловац је новоизабраним заменицима тужиоца пожелела много успеха у раду и истакла да ће њихов избор допринети јачању капацитета јавнотужилачке организације.

Она очекује да ће овим именовањем нових заменика тужилаца, бити повећена ефикасност у раду.

 

Преузето са сајта Blic.rs

 


Нових 50 заменика тужилаца положило заклетву у Скупштини

 

У Народној скупштини Србије данас је 50 заменика заменика јавног тужиоца положило заклетву пред председницом парламента Мајом Гојковић

 

Илустрација / Фото П.Митић

 

У Народној скупштини Србије данас је 50 заменика заменика јавног тужиоца положило заклетву пред председницом парламента Мајом Гојковић.

Поменуте заменици јавног тужиоца изабрала је Народна скупштина 22. марта.

Полагању заклетве присуствовали су Републицки јабвни тужилац Загорка Доловац, председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Петар Петровић, генерални секретар Народне скупштине Бранко Маринковић, јавни тужиоци у Првом и Трећем основном тужилаштву Београду Љубивоје Ђордевић и Борис Павловић, јавни тужилац у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду Дејан Раконић и секретар Државног већа тужилаца Томо Зорић.

Доловац је новоизабраним заменицима тужиоца пожелела много успеха у раду и истакла да ће њихов избор допринети јацању капацитета јавнотужилачке организације.

Она очекује да ће овим именовањем нових замника тужилаца, бити повећена ефикасност у раду.

 

Преузето са сајта вечерњеНОВОСТИ

 

С А О П Ш Т Е Њ Е

У Првом основном јавном тужилаштву формирано Привредно одељење

 

 

Дана 01.03.2018. године у оквиру Кривичног одељења Првог основног јавног тужилаштва, почело је са радом Привредно одељење које ће поступати по кривичним пријавама из групе кривичних дела против привреде.

 

Наиме, ово одељење је наставак активног и ефикасног рада Одељења за поступање у предметима са коруптивним елементима, које је у овом тужилаштву формирано 01.02.2015. године, а које је престало са радом 01.03.2018. године, имајући у виду да је даном почетка примене Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, као и измена и допуна Кривичног законика, за већину кривичних дела из делокруга овог одељења сада надлежно Посебно одељење Вишег јавног тужилаштва у Београду за сузбијање корупције.

 

У надлежност формираног Привредног одељења спадају како кривична дела предвиђена у Кривичном закону, и то кривична дела Пореска утаја из члана 225. КЗ, Неуплаћивање пореза по одбитку из члана 226. КЗ, Недозвољена производња из члана 234. КЗ, Недозвољена трговина из члана 235. КЗ, Онемогућавање вршења контроле из члана 237. КЗ, Неовлашћена упореба туђег пословног имена и друге посебне ознаке робе или услуга из члана 238. КЗ, Нарушавање пословног угледа и кредитне способности из члана 239. КЗ, Одавање пословне тајне из члана 240. КЗ, Фалсификовање новца из члана 241. став 2. и став. 4 КЗ, Фалсификовање хартија од вредности из члана 242. КЗ, Фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 243. КЗ, Фалсификовање знакова за вредност из члана 244 КЗ и др., тако и кривична дела прописана посебним законима, односно кривична дела прописана Законом о пореском поступку и пореској администрацији, и то кривично дело Неосновано исказивање износа за повраћај пореза и порески кредит из члана 173а Закона о пореском поступку и пореској администрацији, Угрожавање наплате пореза и пореске контроле из члана 175. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, Недозвољен промет акцизних производа из члана 176. Закона о пореском поступку и пореској администрацији,  Недозвољено складиштење робе из члана 176а Закона о пореском поступку и пореској администрацији, те кривично дело Непријављивање имовине или давање лажних података о имовини из члана 72. Законом о агенцији за борбу против корупције, кривична дела из члана 135., 136. и 136а Закона о банкама, као и кривична дела предвиђена Законом о привредним друштвима, и то кривично дело Давање изјаве неистинитог садржаја из члана 581. Закона о привредним друштвима, Закључивање правног посла или предузимање радње у случају постојања личног интереса из члана 582. Закона о привредним друштвима, Повреда дужности избегавања сукоба интереса из члана 583. Закона о привредним друштвима, Повреда дужности заступника да поступа у складу са ограничењима овлашћења за заступање из члана 584. Закона о привредним друштвима, као и друга кривична дела из области привредног пословања прописана посебним законима.

 

Привредно одељење чини 6 заменика јавног тужиоца, који су се специјализовали за поступање по кривичним пријавама из групе кривичних дела против привреде. У оквиру овог одељења остварена је мултифункционална сарадња на највишем нивоу са Пореском управом, Пореском полицијом, Министарством унутрашњих послова и другим државним органима, а све у циљу што бржег откривања и препознавања кривичних дела против привреде. Такође, поступајући заменици јавног тужиоца ће и у наредном периоду наставити са стручним усавршавањем, а како би кроз заједничку сарадњу са другим државним органима допринели што ефикаснијем раду Привредног одељења.

 

С А О П Ш Т Е Њ Е

Поводом догађаја на 32. редовној седници Одбора за административно буџетска и мандатно имунитетска питања у Народној Скупштини Републике Србије, дана 21.11.2017. године, у ком су учествовали народни посланици Бошко Обрадовић и Александар Мартиновић, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је формирало два предмета.

 

Наиме, најпре је формиран предмет на основу кривичне пријаве коју је народни посланик Александар Мартиновић, председник наведеног Одбора, поднео на записник у просторијама овог тужилаштва дана 22.11.2017. године против народног посланика Бошка Обрадовића због кривичног дела Насилничко понашање из члана 344. став 1. Кривичног закона. Наведеном предмету здружене су и кривичне пријаве накнадно поднете од старне народних посланика Маријана Ристичевића и Марка Атлагића против народног посланика Бошка Обрадовића, имајући у виду да се ради о истом догађају и истом кривичном делу, све како би се пред овим тужилаштвом као стварно и месно надлежним спровео јединствени поступак. Из навода кривичних пријава произилази да је критичном приликом пријављени Бошко Обрадовић током трајања седнице Одбора користио увредљиве изразе за народног посланика Александра Мартиновића, те да се у једном тренутку нагнуо преко радног стола, узео “миш“ од лап топа који је користио и истим Александра Мартиновића ударио у пределу носа, услед чега је он задобио лаке телесне повреде. Уз наведене кривичне пријаве приложени су и видео записи предметног догађаја.

 

Ради провере навода кривичних пријава ово тужилаштво је дана 23.11.2017. године Министарству унутрашњих послова, ДП, ПУ за град Београд, Одељењу за јавни ред и мир упутило Захтев за прикупљање потребних обавештења по којем је достављен Извештај а из којег произилази да су обављени разговори са народним посланицима Народне скупштине Републике Србије, који су били присутни критичном приликом на седници Одбора за административно буџетска и мандатно имунитетска питања, као и са пријављеним Обрадовић Бошком.

 

Пријављени Бошко Обрадовић је у својој изјави поводом критичног догађаја, између осталог обавестио тужилаштво да је на поменутој седници учињено и кривично дело Угрожавање сигурности из члана 138. став 3. Кривичног законика, јер је лично добио директну претњу од председника Одбора Александра Мартиновића, те да се то третира као његова кривична пријава против Александра Мартиновића, као и да тражи од тужиоца да отпочне кривично гоњење именованог. На основу ове изјаве, Прво основно јавно тужилаштво формирало је нови предмет.

 

Чланом 344. став 1. Кривичног законика прописано је да кривично дело Насилничко понашање постоји уколико извршилац грубим вређањем или злостављањем другог, вршењем насиља према другом, изазивањем туче или дрским и безобзирним понашањем значајније угрожава спокојство грађана или теже ремети јавни ред и мир. Анализирајући наводе кривичне пријаве, изјаве свих лица са којима је обављен разговор и вршењем увида у ЦД са снимком предметног догађаја, ово тужилаштво је сходно одредби члана 284. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку, донело решење који су предметне кривичне пријаве одбачене, јер се у радњама пријављеног Бошка Обрадовића не остварују сви битни елементи кривичног дела Насилничко понашање из члана 344. Крививичног закона, већ се у конкретном случају  у радњама пријављеног евентуално остварују елементи кривичних дела Увреда из члана 170. Кривичног законика и Лака телесна повреда из члана 122. став 1. Кривичног законика, за која кривична дела се у складу са законом, гоњење предузима по приватној тужби.

 

Чланом 138. став 3. Кривичног законика прописано је да кривично дело Угрожавање сигурности постоји уколико извршилац угрози сигрност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица, док је у ставу 3. наведног члана прописан тежи облик, уколико је учињен, између осталог и према народном посланику. Анализирајући наводе кривичне пријаве поднете од стране народног посланика Бошка Обрадовића против народног посланика Александра Мартиновића због кривичног дела Угрожавање сигурности из члана 138. став 3. Кривичног закона, те вршењем увида у ЦД са снимком предметног догађаја, као и ценећи наводе горе поменуте кривичне пријаве коју је овде пријављени Александар Мартиновић поднео против Бошка Обрадовића, ово тужилаштво је сходно одредби члана 284. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку, донело решење којим је предметна кривична пријава одбачена, јер се у радњама пријављеног Александра Мартиновића не остварују сви битни елементи кривичног дела Угрожавање сигурности из члана 138. став 3. Кривичног закона или било којег другог кривичног дела за које се гони по службеној дужности. Наиме, имајући у виду целокупан догађај који је претходио изреченим претњама пријављеног Александра Мартиновића, односно да је исти претходно био изложен непримереном и увредљивом понашању од стране подносиоца пријаве на предметној седници Одбора, изговорене речи се не могу сматрати претњама које су уперене на живот и тело оштећеног или њему блиског лица, у смислу извршења предметног кривичног дела, а које би при том морале бити квалификоване, односно конкретне и оне претње којима се у изглед ставља тачно одређено зло да би постојало ово кривично дело, већ се изговорене речи морају тумачити у контексту одиграног догађаја и непримереног поступања подносиоца пријаве и могу се сматрати уопштеним и паушалним претњама изреченим у парламентарној расправи на седници Одбора.

 

Такође, ово тужилаштво је подносиоцима кривичних пријава народним посланицима Александру Мартиновићу и Бошку Обрадовићу упутило обавештења да су предметне кривичне пријаве одбачене, са поуком о праву на приговор Вишем јавном тужилаштву у Београду, а у смислу члана 51. ЗКП.

 


Oдбачене кривичне приjаве и Mартиновића и Oбрадовићафото Танјуг/С.Радовановић

Прво основно jавно тужилаштво у Београду одбацило jе кривичну приjаву посланика СНС и шефа Aдминистративног одбора скупштине Србиjе Aлександра Mартиновића, коjу jе због кривичног дела насилничко понашање поднео против лидера Двери Бошка Oбрадовића jер га jе на седници одбора 21. новембра 2017. гађао мишем од лап топа.

БEOГРAД – Прво основно jавно тужилаштво у Београду одбацило jе кривичну приjаву посланика СНС и шефа Aдминистративног одбора скупштине Србиjе Aлександра Mартиновића, коjу jе због кривичног дела насилничко понашање поднео против лидера Двери Бошка Oбрадовића jер га jе на седници одбора 21. новембра 2017. гађао мишем од лап топа.
Истовремено, тужилаштво jе одбацило и контра кривичну приjаву Oбрадовића, коjом jе Mартиновића теретио за кривично дело угрожавање сигурности.

Преузето са сајта Танјуг

 


ЕПИЛОГ ИНЦИДЕНТА СА МИШЕМ У СКУПШТИНИ Одбачене кривичне пријаве и Мартиновића и Обрадовића

Прво основно јавно тужилаштво у Београду одбацило је кривичну пријаву посланика СНС и шефа Административног одбора скупштине Србије Александра Мартиновића, коју је због кривичног дела насилничко понашање поднео против лидера Двери Бошка Обрадовића јер га је на седници одбора 21. новембра 2017. гађао мишем од лап топа.

 

Истовремено, тужилаштво је одбацило и контра кривичну пријаву Обрадовића, којом је Мартиновића теретио за кривично дело угрожавање сигурности.

У саопштењу тужилаштва се напомиње да обојица имају право да уложе приговор на одлуке о одбачају пријава у року од осам дана Вишем јавном тужилаштву у Београду.

 

Aleksandar Martinović
Foto: Marko Đoković / RAS Srbija

 

Што се тиче Мартиновићеве пријаве, којој су се придружили посланици Маријан Ристичевић и Марко Атлагић, тужилаштво је након анализа, испитивања посланика који су присуствовали инциденту и увида у снимак догађаја, донело решење којим је пријаве одбацило, јер се, како сматра, у радњама Обрадовића “не остварују сви битни елементи кривичног дела насилничко понашање”.

У конкретном случају у радњама пријављеног евентуално се остварују елементи кривичних дела увреда и лака телесна повреда, за која се у складу са законом, гоњење предузима по приватној тужби, напоменуло је тужилаштво.

Foto: P. Marković / RAS Srbija

Поводом Обрадовићеве кривичне пријаве, тужилаштво је донело решење којим је одбачена јер се, како наводи, у радњама Мартиновића не остварују сви битни елементи кривичног дела угрожавање сигурности или било којег другог кривичног дела за које се гони по службеној дужности.

Тужилаштво је закључило да, имајући у виду целокупан догађај који је претходио изреченим претњама Мартиновића, односно да је он претходно био изложен непримереном и увредљивом понашању Обрадовића, “речи које је изговорио не могу се сматрати претњама које су уперене на живот и тело оштећеног или њему блиског лица, у смислу извршења предметног кривичног дела”.

У овом случају, тужилаштво је закључило да се Мартиновићеве речи морају тумачити у контексту одиграног догађаја и непримереног поступања подносиоца пријаве “и могу се сматрати уопштеним и паушалним претњама изреченим у парламентарној расправи на седници Одбора”.

Инцидент се догодио на седници одбора који је расправљао о новчаном каžњавању посланика због изречених опомена, а Мартиновић је Обрадовићу, коме је раније изречена мера удаљења са седнице Скупšтине Србије на 20 дана, изрекао опомену.

Обрадовићу је опомена изречена зато šто је показао плакат на коме је писало „Мајо, покрала си Нови Сад“.

 

Преузето са сајта Blic.rs

 


Одбачен случај гађања мишем од компјутера у Скупштини

Београд — Прво основно јавно тужилаштво у Београду одбацило кривичну пријаву посланика СНС Александра Мартиновића против лидера Двери Бошка Обрадовића.

Подсетимо, Мартиновоћ, који је и председник Административног одбора скупштине Србије, пријаву против Обрадовића поднео је због кривичног дела насилничко понашање јер га је на седници одбора 21. новембра 2017. гађао мишем од лап топа.

Истовремено, тужилаштво је одбацило и контра кривичну пријаву Обрадовића, којом је Мартиновића теретио за кривично дело угрожавање сигурности.

У саопштењу тужилаштва се напомиње да обојица имају право да уложе приговор на одлуке о одбачају пријава у року од осам дана Вишем јавном тужилаштву у Београду.

Што се тиче Мартиновићеве пријаве, којој су се придружили посланици Маријан Ристичевић и Марко Атлагић, тужилаштво је након анализа, испитивања посланика који су присуствовали инциденту и увида у снимак догађаја, донело решење којим је пријаве одбацило, јер се, како сматра, у радњама Обрадовића “не остварују сви битни елементи кривичног дела насилничко понашање”.

У конкретном случају у радњама пријављеног евентуално се остварују елементи кривичних дела увреда и лака телесна повреда, за која се у складу са законом, гоњење предузима по приватној тужби, напоменуло је тужилаштво.

Поводом Обрадовићеве кривичне пријаве, тужилаштво је донело решење којим је одбачена јер се, како наводи, у радњама Мартиновића не остварују сви битни елементи кривичног дела угрожавање сигурности или било којег другог кривичног дела за које се гони по службеној дужности.

Тужилаштво је закључило да, имајући у виду целокупан догађај који је претходио изреченим претњама Мартиновића, односно да је он претходно био изложен

Непримереном и увредљивом понашању Обрадовића, “речи које је изговорио не могу се сматрати претњама које су уперене на живот и тело оштећеног или њему блиског лица, у смислу извршења предметног кривичног дела”. У овом случају, тужилаштво је закључило да се Мартиновићеве речи морају тумачити у контексту одиграног догађаја и непримереног поступања подносиоца пријаве “и могу се сматрати уопштеним и паушалним претњама изреченим у парламентарној расправи на седници Одбора”.

Инцидент се догодио на седници одбора који је расправљао о новчаном кажњавању посланика због изречених опомена, а Мартиновић је Обрадовићу, коме је раније изречена мера удаљења са седнице Скупштине Србије на 20 дана, изрекао опомену.

Обрадовићу је опомена изречена зато што је показао плакат на коме је писало „Мајо, покрала си Нови Сад“.

Преузето са сајта b92

 


Одбачене кривичне пријаве и Мартиновића и Обрадовића

Прво основно јавно тужилаштво у Београду одбацило је кривичну пријаву посланика СНС и шефа Административног одбора скупштине Србије Александра Мартиновића, коју је због кривичног дела насилничко понашање поднео против лидера Двери Бошка Обрадовића јер га је на седници одбора 21. новембра 2017. гађао мишем од лап топа.

Истовремено, тужилаштво је одбацило и контра кривичну пријаву Обрадовића, којом је Мартиновића теретио за кривично дело угрожавање сигурности.

Илустрација

У саопштењу тужилаштва се напомиње да обојица имају право да уложе приговор на одлуке о одбачају пријава у року од осам дана Вишем јавном тужилаштву у Београду.

Што се тиче Мартиновићеве пријаве, којој су се придружили посланици Маријан Ристичевић и Марко Атлагић, тужилаштво је након анализа, испитивања посланика који су присуствовали инциденту и увида у снимак догађаја, донело решење којим је пријаве одбацило, јер се, како сматра, у радњама Обрадовића “не остварују сви битни елементи кривичног дела насилничко понашање”.

У конкретном случају у радњама пријављеног евентуално се остварују елементи кривичних дела увреда и лака телесна повреда, за која се у складу са законом, гоњење предузима по приватној тужби, напоменуло је тужилаштво.

Инцидент на Одбору 

Поводом Обрадовићеве кривичне пријаве, тужилаштво је донело решење којим је одбачена јер се, како наводи, у радњама Мартиновића не остварују сви битни елементи кривичног дела угрожавање сигурности или било којег другог кривичног дела за које се гони по службеној дужности.

Тужилаштво је закључило да, имајући у виду целокупан догађај који је претходио изреченим претњама Мартиновића, односно да је он претходно био изложен непримереном и увредљивом понашању Обрадовића, “речи које је изговорио не могу се сматрати претњама које су уперене на живот и тело оштећеног или њему блиског лица, у смислу извршења предметног кривичног дела”.

У овом случају, тужилаштво је закључило да се Мартиновићеве речи морају тумачити у контексту одиграног догађаја и непримереног поступања подносиоца пријаве “и могу се сматрати уопштеним и паушалним претњама изреченим у парламентарној расправи на седници Одбора”.

Инцидент се догодио на седници одбора који је расправљао о новчаном кажžњавању посланика због изречених опомена, а Мартиновић је Обрадовићу, коме је раније изречена мера удаљења са седнице Скупштине Србије на 20 дана, изрекао опомену.

Обрадовићу је опомена изречена зато што је показао плакат на коме је писало „Мајо, покрала си Нови Сад“.

Преузето са сајта РТС

С А О П Ш Т Е Њ Е

Примена Закона о спречавању насиља у породици

 

Прво основно јавно тужилаштву у Београду је поред одељења за општи криминал  у мају 2015. године формирало и одељење за борбу против насиља у породици, уз претходно одобрење Републичког јавног тужилаштва. Ово одељења бележи одличне резултате, допринело је ефикаснијој примени Закона о спречавању насиља у породици који је ступио на снагу дана 01.06.2017. године, све захваљујући поступајућим заменицима који се специјализују за предметну материју. У оквиру одељења за борбу против насиља у породици остварена је мултисекторска сарадња на највишем нивоу између овог Тужилаштва, Центра за социјални рад, Министарства унутрашњих послова, здравствених установа и других државних органа, а све у циљу што бржег откривања и препознавања насиља, као и пружању заштите оштећенима. Такође, дана 09.05.2016. године у Првом тужилаштву почела је са радом служба за информисање оштећених лица и сведока, која је оформљена на предлог такође Републичког јавног тужилаштва, и једина је у основним тужилаштвима, а постоји и у још неколико Виших јавних тужилаштава у Србији.

 

У одељењу за борбу против насиља у породици Првог основног јавног тужилаштва у Београду распоређено је осам заменика јавног тужиоца који поступају у предметима из области кривичних дела против брака и породице тако да је за сваку општину из надлежности Првог ОЈТ-а распоређен одређени број заменика. Сагласно члану 25. Закона о спречавању насиља у породици у оквиру овог одељења се организују састанци групе за координацију којима председава заменик јавног тужиоца задужен за општину за коју је формирана подгрупа, а састанцима обавезно присуствују надлежни полицијски службеник и психолог Центра за социјални рад. Састанци се одржавају минимум два пута месечно, а врло често се заказују и ванредни састанци у зависности од конкретних потреба и броја пријављених случајева насиља у периоду који претходи, а који се кроз извештај доставља на дан одржавања састанка од стране надлежног полицијског службеника. Наведени састанци се одржавају у просторијама тужилаштва, а за потребе функционисања рада распоређених заменика у одељењу обезбеђени су технички услови и подршка у смислу посебних записничара, тужилачких сарадника као и референата који су задужени радом у овој области. Како би се испунили циљеви – да се жртви насиља пружи свеобухватна, интегрисана  подршка, председавајући на састанке позива не само саме жртве већ и ординирајуће лекаре, психологе, психијатре, те представнике васпистних установа, директоре школа и педагоге, а такође било је случајева када састанку присуствују сви чланови породице као и психолог школе коју похађа дете које је евентуално жртва психичког насиља. На састанцима се дискутује о свим пријављеним случајевима насиља без обзира да ли се ради о кривичним пријавама надлежне полицијске станице, извештајима о интервенцији одређене полицијске станице или извештајима Градског центра за социјални рад. Такође, захваљујући Општем  протоколу о поступању и сарадњи установа, органа и организација у ситуацијама насиља над женама у породици и у партнерским односима судије парничног одељења достављају овом тужилаштву и решења о привременим мерама заштита од насиља у породици на основу  којих решења се формирају посебни предмети, а који су такође предмет дискутовања. На састанцима групе за координацију у зависности од процене степена ризика од насиља или од рецидива насиља, а коју процену доносе сви присутни, израђују се индивидуални планови заштите и подршке жртви који се здружују списима предмета и прати се примена истих, док постоји потреба за тим. У појединим случајевима уколико жртва није приступила састанку позивана је усмено телефонским путем и са истом се обавља разговор на околности евентуалног поновљеног насиља или другог облика узнемиравања, а имајући у виду променљивост параметара за процену ризика, а садржина разговора се уноси у записник и истовремено се одређују радње и мере које предузимају полицијски службеници, социјални радници и поступајући заменици како би се жртва оснажила, те како би јој се обезбедила помоћ при смештају, давању социјалне помоћи, укључивању у програм заштите при Градском центру за социјални рад.

 

Од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, односно од 01.06.2017. године на територији ГО Палилула одржан је 21 састанак групе за координацију, док је број израђених индивидуалних планова заштите и подршке жртви 143, на територији ГО Звездара 16 састанака и 62 индивидуална плана, на територији ГО Врачар 19 састанака и 233 индивидуална плана, на територији ГО Савски венац 14 састанака и 86 индивидуалних планова и на територији ГО Стари град одржано је 14 састанака групе за координацију и израђено је 75 индивидуалних планова заштите и подршке.

 

Један од примера ефикасног деловања групе за координацију је добро координисана акција полицијских службеника и радника Градског центра за социјални рад, када су полицијски службеници, након што је завршено виђање детета у контролисаним условима у просторијама ГСЦР, Одељење Звездара, лице за којим је претходо била расписана потрага довели у просторије овог тужилаштва како би исти био саслушан у својству осумњиченог. Овакво поступање је договорено на самом састанку групе за координацију где је дошло до укрштања информација о кретањима осумњиченог, а приликом дискутовања индивидуалног плана заштите и подршке жртви.

 

Такође, уведена је обавезна пракса да поступајући заменик пре испитивања сведока оштећеног истом уручи примерак лифлета Службе за информисање и пружање подршке оштећенима са свим одредбама процесних закона које се односе на сведоке.

 

У предметима, у којима из самог иницијалног акта-кривичне пријаве оштећеног или извештаја Министарства унутрашњих послова, произилази да нема елемената бића кривичног дела против брака и породице, нити било ког другог кривичног дела за које се гони по службеној дужности, након што се евенуално превентивно изврше и додатне провере стављањем захтева за прикупљање потребних обавештења, упућује се и позив пријављеном у смислу чл. 282. ст.1. тачка 2 Законика о кривичном поступку, како би се обавио разговор од стране поступајућег заменика, а како би се том приликом пријављени још једном упозорио на одредбе чл. 17. Закона о спречавању насиља у породици, односно упозорио да ће уколико се понашање са елементима насиља понови надлежни полицијски службеници бити у могућности да изрекну хитне мере према могућем учиниоцу кривичног дела. Такође, пријављеном се предочава и обавеза координације са другим државним институцијама  који учестују у превенцији од насиља, те да ће сваки извештај о евентуалном поновљеном насилном понашању бити достављен оовм тужилаштву.

 

Од ступања на снагу Закона о спречавању насиља у породици, односно од 01.06.2017. године на територији ГО Палилула изречене су 62 хитне мере, на територији ГО Звездара 26, на територији ГО Врачар 19, на територији ГО Савски венац 11, док су на територији ГО Стари град изречене 23 хитне мере према могућем учиниоцу кривичног дела.

 

У појединим предметима примењен је форензички интервју – посебан начин испитивања посебно осетљивих сведока, малолетних лица у сарадњи са Центром за заштиту одојчади, деце и омладине када је ангажована јединица за подршку деци у кривичном поступку. Поступци у овом тужилаштву у којима је примењен форензички интервју завршени су закључивањем Споразума о признању криивичног дела са окривљенима.

 

Такође, један од примера добре сарадње је и координација са Саветовалиштем за насиље у породици које је овом тужилаштву омогућило предузимање доказне радње испитивање сведока у њиховим просторијама, у Београду у ул. Милешевска бр. 30,  имајући у виду да је сведока оштећена била корисник Сигурне куће.

 

Посебно истичемо чињеницу да у притворским предметима у којим се   поступа нарочито хитно, извештаје Градског центра за социјални рад ово тужилаштво заприма електронским путем као видове прелиминарног извештаја, како би нам то послужило као смерница за даље извођење доказних радњи, а све у телефонским усменим договорима са радницима центра и у том смислу је квалитет и ажурност кретања информација на знатно вишем нивоу. Укупан број притворских предмета из области кривичних дела против брака и породице од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, односно од 01.06.2017. године је 76.

 

Сходно обавезном упутству Републичког јавног тужилаштва које се односи на поступање у случајевима злостављања, па аналогно томе и у случајевима насиља, полицијски службеници су обавезни да видљиве телесне повреде код жртве фотографишу, како би се обезбедио доказ и у случајевима када сведок оштећени не жели да му се укаже лекарска помоћ. Уколико сведок оштећени пристане да му се укаже лекарска помоћ, уз лекарски извештај треба да буду приложене фотографије телесних повреда, које по правилу сачињава криминалистички техничар, а ако то није могуће, лекар или поступајући заменик јавног тужиоца треба сам да фотографише уочене повреде (нпр. мобилним телефоном). Такође, лекар у лекарском извештају треба да наведе начин и време настанка повреда, према казивању оштећеног.

 

У току трајања акције „16 дана активизма против насиља над женама“ заменици Првог основног јавног тужилаштва одржали су, уз одобрење јавног тужиоца низ трибина, предавања ( ГО Врачар, ГО Звездара, Научно саветовање на Правном факултету Универзитета Унион, Задужбина Илије Коларца, Кућа људских права) и председавали округлим столовима, како би пренели своја знања и искуства у вези примене Закона о спречавању насиља у породици, а све у циљу што ефикасније примене овог закона, превентивног деловања у борби против насиља у породици, као и пружања помоћи жртвама.

 

Приликом процесуирања осумњичених због извршења кривичног дела Прогањање из чл. 138а у овом тужилаштву примењен је институт Одлагање кривичног гоњења и то чл. 283. тачка 6. Законика о кривичном поступку, која се односи на подвргавање психосоцијалном третману ради отклањања узрока насилничког понашања, а овај институт примењен је управо као последица мултисекторске сарадње, када је приликом дискутовања пријављеног случаја психолог ГСЦР, одељење Звездара, дао препоруку за примену конретног третмана у оквиру саветовалишта за брак и породицу ГСЦР Ниш, где осумњичени има пребивалиште и боравиште.

 

У оквиру рада Одељења за борбу против насиља у породици уведена је нова пракса да осумњичени којима је наложена обавеза одвикавања од алкохола или  опојних дрога, периодично по упућеном телефонском позиву присуствују састанцима групе за координацију, којом приликом редовно достављају извештаје лекара код којих су на програму лечења, те дају изјаву о тренутном стању, породичним приликама, дају податке за лица која су им пратиоци у лечењу, као и друге потребне податке у сваком конкретном случају. На овај начин се ефикасно врши надзор и нека врста контроле у примени одређених института, као и прати положај жртве, који је због комплексности кривичних дела против брака и породице врло специфичан.

 

Такође, када су за то испуњени законом прописани услови Прво основно јавно тужилаштво парничном одељењу надлежног суда подноси тужбу за одређивање мера заштите од насиља у породици сходно одредби члана 284. Породичног закона, а све у складу са изнетим закључцима и ставовима, дискутованим плановима са састанака групе за координацију.

 


У централним општинама Београда хитне мере за 141 насилника

За непуних седам месеци примене Закона о спречавању насиља у породици на териториjи, махом централних општина у Београду, 141 насилник jе био удаљен из свог дома или му jе изречена забрана приласка жртви.

БEOГРAД – За непуних седам месеци примене Закона о спречавању насиља у породици на териториjи, махом централних општина у Београду, 141 насилник jе био удаљен из свог дома или му jе изрицена забрана приласка жртви.
Према подацима Првог основног тужилаштва у Београду, наjвише изречених поменутих хитних мера било jе на општини Палилула – 62, затим на оптшини Звездара – 26, следи Стари Град са 23 хитне мере, затим Врачар са 19 и Савски венац са 11.

 

 

 

Преузето са сајта Танјуг

 


 

У централним општинама Београда хитне мере за 141 насилника

За непуних седам месеци примене Закона о спречавању насиља у породици на територији, махом централних општина у Београду, 141 насилник је био удаљен из свог дома или му је изричена забрана приласка жртви.

Према подацима Првог основног тужилаштва у Београду, највише изречених поменутих хитних мера било је на општини Палилула – 62, затим на оптшини Звездара – 26, следи Стари Град са 23 хитне мере, затим Врачар са 19 и Савски венац са 11.

Хитне мере удаљења из породичног дома до 30 дана и/или забрана приласка жртви изрицане су према потенцијалним учиниоцима кривичног дела, будући да се на овај начин поступа у циљу спречавања ескалације насиља које би резултирало кривичним делом и покретањем кривичног поступка.

Прво основно тужилаштво на свом сајту је детаљно указало како се у пракси спроводи Закон у циљу пружања свеобухватне подршке жртви насиља – кооринираном сарадњом, редовним и ванредним састанцима државних органа уз координацију тужилаштва, а ради истраживања и праћења случајева пријављеног породичног насиља.

Тако је од 1. јуна за територију Палилуле одржан 21 састанак групе за координацију, а група је израдила 143 индивидуална плана за заштиту и подршку žжртвама.

На територију Звездаре одржано је 16 састанака и израђено је 62 индивидуална плана за жртве, на Врачару је било 19 састанака и 233 индивидуална плана, на територији Савском венцу 14 састанака и 86 индивидуалних планова и на територији Старог града одрžжано је 14 састанака и израђено је 75 индивидуалних планова заштите и подршке.

На састанке радне групе, који се закзаују најмање два пута месечно, председавајући – заменик јавног тужиоца, поред представника центара за социјални рад и полиције позивао је и žртве, лекаре, психологе, психијатре, представнике васпистних установа, директоре школа и педагоге.

На састанцима се дискутује о свим пријављеним случајевима насиља без обзира да ли се ради о кривичним пријавама надлеžне полицијске станице, извештајима о интервенцији одређене полицијске станице или извештајима Градског центра за социјални рад.

Један од примера ефикасног деловања групе за координацију била је добро координисана акција полицијских служžбеника и радника Градског центра за социјални рад.

Наиме, како наводи тужилаштво, након што је завршено виђање детета у контролисаним условима у просторијама Градског центра за социјални рад на Звездари, поцијски службеници су једно лице за којим је била расписана потрага, привели у туžжилаштво како би био саслушан у својству осумњиченог.

Овакво поступање је договорено на самом састанку групе за координацију где је доšло до укрштања информација о кретању осумњиченог приликом дискутовања индивидуалног плана заштите и подршке жртви, наводи тужилаштво.

У појединим предметима примењен је „форензички интервју“ – посебан начин испитивања посебно осетљивих сведока, малолетних лица у сарадњи са Центром за заштиту одојчади, деце и омладине када је ангаžована јединица за подршку деци у кривичном поступку.

Поступци у овом тужилаштву у којима је примењен форензички интервју завршени су закључивањем Споразума о признању кривичног дела са окривљенима, напоменуло је тужилаштво.

Иначе, према подацима Министарства правде с краја децембра, у првих шест месеци примене новог Закона, на територији Србије размотрено је више од 20.000 случајева насиља у породици, одређено је 7.000 хитних мера и урађено је преко 4.000 индивидуалних планова заштите žжртава насиља у породици.

Преузето са сајта РТС

 


 

У БЕОГРАДУ 141 ЧОВЕК ИСТЕРАН ИЗ КУЋЕ ЗБОГ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ: И то за непуних седам месеци

U BEOGRADU 141 ČOVEK ISTERAN IZ KUĆE ZBOG NASILJA U PORODICI: I to za nepunih sedam meseci

За непуних седам месеци примене Закона о спречавању насиља у породици на територији, махом централних општина у Београду, 141 насилник је био удаљен из свог дома или му је изричена забрана приласка жртви. Према подацима Првог основног тужилаштва у Београду, највише изречених поменутих хитних мера било је на општини Палилула – 62, затим на оптшини Звездара – 26, следи Стари Град са 23 хитне мере, затим Врачар са 19 и Савски венац са 11.

Хитне мере удаљења из породичног дома до 30 дана и/или забрана приласка жртви изрицане су према потенцијалним учиниоцима кривичног дела, будући да се на овај начин поступа у циљу спречавања ескалације насиља које би резултирало кривичним делом и покретањем кривичног поступка.

Прво основно тужилаштво на свом сајту је детаљно указало како се у пракси спроводи Закон у циљу пружања свеобухватне подршке жртви насиља – координираном сарадњом, редовним и ванредним састанцима државних органа уз координацију тужилаштва, а ради истразивања и праћења случајева пријављеног породичног насиља. Тако је од 1. јуна за територију Палилуле одржан 21 састанак групе за координацију, а група је израдила 143 индивидуална плана за заштиту и подршку жртвама.

На територију Звездаре одржано је 16 састанака и израђено је 62 индивидуална плана за жртве, на Врачару је било 19 састанака и 233 индивидуална плана, на територији Савском венцу 14 састанака и 86 индивидуалних планова и на територији Старог града одржано је 14 састанака и израђено је 75 индивидуалних планова заштите и подршке. На састанке радне групе, који се закзаују најмање два пута месечно, председавајући – заменик јавног тужиоца, поред представника центара за социјални рад и полиције позивао је и жртве, лекаре, психологе, психијатре, представнике васпистних установа, директоре школа и педагоге.

На састанцима се дискутује о свим пријављеним случајевима насиља без обзира да ли се ради о кривичним пријавама надлежне полицијске станице, извештајима о интервенцији одређене полицијске станице или извештајима Градског центра за социјални рад. Један од примера ефикасног деловања групе за координацију била је добро координисана акција полицијских службеника и радника Градског центра за социјални рад.

Наиме, како наводи тужилаштво, након што је завршено виђање детета у контролисаним условима у просторијама Градског центра за социјални рад на Звездари, поцијски службеници су једно лице за којим је била расписана потрага, привели у тужилаштво како би био саслушан у својству осумњиченог. Овакво поступање је договорено на самом састанку групе за координацију где је дошло до укрштања информација о кретању осумњиченог приликом дискутовања индивидуалног плана заштите и подршке жртви, наводи тужилаштво.

У појединим предметима примењен је „форензички интервју“ посебан начин испитивања посебно осетљивих сведока, малолетних лица у сарадњи са Центром за заштиту одојчади, деце и омладине када је ангажована јединица за подршку деци у кривичном поступку. Поступци у овом тужилаштву у којима је примењен форензички интервју завршени су закључивањем Споразума о признању кривичног дела са окривљенима, напоменуло је тужилаштво.

Иначе, према подацима Министарства правде с краја децембра, у првих шест месеци примене новог Закона, на територији Србије размотрено је више од 20.000 случајева насиља у породици, одређено је 7.000 хитних мера и урађено је преко 4.000 индивидуалних планова заштите жртава насиља у породици.

Преузето са сајта Kurir

 


У централним општинама Београда хитне мере за 141 насилника

За непуних седам месеци примене Закона о спречавању насиља у породици на територији, махом централних општина у Београду, 141 насилник је био удаљен из свог дома или му је изричена забрана приласка жртви

 Фото: Shutterstock

За непуних седам месеци примене Закона о спречавању насиља у породици на територији, махом централних општина у Београду, 141 насилник је био удаљен из свог дома или му је изричена забрана приласка жртви.

Према подацима Првог основног тужилаштва у Београду, највише изречених поменутих хитних мера било је на општини Палилула – 62, затим на оптшини Звездара – 26, следи Стари Град са 23 хитне мере, затим Врачар са 19 и Савски венац са 11.

Хитне мере удаљења из породичног дома до 30 дана и / или забрана приласка жртви изрицане су према потенцијалним учиниоцима кривичног дела, будући да се на овај начин поступа у циљу спречавања ескалације насиља које би резултирало кривичним делом и покретањем кривичног поступка.

Прво основно тужилаштво на свом сајту је детаљно указало како се у пракси спроводи Закон у циљу пружања свеобухватне подршке жртви насиља – координираном сарадњом, редовним и ванредним састанцима државних органа уз координацију тужилаштва, а ради истраживања и праћења случајева пријављеног породичног насиља.

Тако је од 1. јуна за територију Палилуле одржан 21 састанак групе за координацију, а група је израдила 143 индивидуална плана за заштиту и подршку жртвама.

На територији Звездаре одржано је 16 састанака и израђено је 62 индивидуална плана за жртве, на Врачару је било 19 састанака и 233 индивидуална плана, на територији Савском венцу 14 састанака и 86 индивидуалних планова и на територији Старог града одржано је 14 састанака и израђено је 75 индивидуалних планова заштите и подршке.

На састанке радне групе, који се закзаују најмање два пута месечно, председавајући – заменик јавног тужиоца, поред представника центара за социјални рад и полиције позивао је и жртве, лекаре, психологе, психијатре, представнике васпистних установа, директоре школа и педагоге.

На састанцима се дискутује о свим пријављеним случајевима насиља без обзира да ли се ради о кривичним пријавама надлежне полицијске станице, извештајима о интервенцији одређене полицијске станице или извештајима Градског центра за социјални рад.

Један од примера ефикасног деловања групе за координацију била је добро координисана акција полицијских службеника и радника Градског центра за социјални рад.

Наиме, како наводи тужилаштво, након што је завршено виђање детета у контролисаним условима у просторијама Градског центра за социјални рад на Звездари, поцијски службеници су једно лице за којим је била расписана потрага, привели у тужилаштво како би био саслушан у својству осумњиченог.

Овакво поступање је договорено на самом састанку групе за координацију где је дошло до укрштања информација о кретању осумњиченог приликом дискутовања индивидуалног плана заштите и подршке жртви, наводи тужилаштво.

У појединим предметима примењен је „форензички интервју“ – посебан начин испитивања посебно осетљивих сведока, малолетних лица у сарадњи са Центром за заштиту одојчади, деце и омладине када је ангажована јединица за подршку деци у кривичном поступку.

Поступци у овом тужилаштву у којима је примењен форензички интервју завршени су закључивањем Споразума о признању кривичног дела са окривљенима, напоменуло је тужилаштво.

Иначе, према подацима Министарства правде с краја децембра, у првих шест месеци примене новог Закона, на територији Србије размотрено је више од 20.000 случајева насиља у породици, одређено је 7.000 хитних мера и урађено је преко 4.000 индивидуалних планова заштите жртава насиља у породици.

 

Преузето са сајта вечернњеНОВОСТИ

 


 

Форензички интервју за децу жртве насиља

Разговор се обавља се ван суднице, у просторијама прилагођеним узрасту детета, а питања поставља психолог који је преко „бубице” у директном контакту са тужиоцем

Прво основно јавно тужилаштво у Београду једно је од малобројних у Србији које у предметима насиља у породици користи форензички интервју – посебан начин испитивања малолетника који су били жртве насиља. Испитивање деце обавља се ван суднице, у просторијама прилагођеним узрасту детета, а питања му поставља психолог који је преко „бубице” у директном контакту са тужиоцем и осталим учесницима у поступку.

– Након што поступајући тужилац на основу Законика о кривичном поступку, донесе решење о посебно осетљивом сведоку, контактира се Центар за заштиту одојчади, деце и омладине у Београду како би се у њиховим просторијама заказао интервју. Присуствују му пуномоћник оштећеног, психолог које је претходно вештачио дете, бранилац окривљеног, законски заступник малолетника, поступајући тужилац и психолог центра.

Преузето са сајта Политика

ОБАВЕШТЕЊЕ

ДАНА 29.12.2017. ГОДИНЕ ШАЛТЕР ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ И ПИСАРНИЦА ПРВОГ ОСНОВНОГ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА У БЕОГРАДУ РАДИЋЕ ДО 10,00 ЧАСОВА.

 

3.,4. И 5. ЈАНУАРА 2018. ГОДИНЕ ПРИЈЕМ ПОШТЕ И ДАВАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА О ПРЕДМЕТИМА ОБАВЉАЋЕ СЕ У КРИВИЧНОЈ ПИСАРНИЦИ ТУЖИЛАШТВА, КАНЦЕЛАРИЈА БР. 151 ( ПРВИ СПРАТ )

 

 

 

УПРАВА ТУЖИЛАШТВА

Саопштење за јавност

Прво основно јавно тужилаштво у Београд је дана 01.12.2017. године, након спроведених доказних радњи поднело Првом основном суду у Београду као стварно и месно надлежном оптужни акт против окривљеног С.В. (31) због постојања оправдане сумње да је извршио кривично дело Тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 1. у вези члана 278. став 1. КЗ.

Наиме, након критичног догађаја по налог Првог основног тужилаштва осмњиченом С.В. (31) одређено је задржавање, а потом је од стране судије за претходни поступак Првог основог сда  Београду, а на предлог овог тужилаштва осмњиченом С.В. (31) одређен и притвор.

Такође, Прво тужилаштво је спровело доказне радње, у оквиру којих је испитана оштећена и четрнаест сведока, урађено два вештачења, те су прикупљени сви дуги материјални докази.

Наведеним оптужним актом ово тужилаштво је предложило да Први основни суд окривљеног С.В. огласи кривим због извршења кривичног дела Тешко дело против опште сигрности из члана 288. став 1. у вези члана 278. став 1. КЗ и казни по закону, те да му поред предложене затворске казне изрекне и казну одузимања возачке дозволе сходно члану 53. КЗ, имајући у виду уутврђено чињенично стање и околности под којима је предметно кривично дело извршено.

 


Подигнута оптужница против помахниталог возача из Змаj Jовине

 

Прво основно jавно тужилаштво у Београду подигло jе данас оптужницу против Владимира С. (31) коjи jе 28. октобра у раним jутарњим часовима аутомобилом улетео у пешачку зону у Змаj Jовиноj улици у Београду, порушио башту кафића и повредио Драгану С. (21).

Oптужним актом, коjи jе поднет суду, тужилаштво jе предложило да окривљеног осуди на затворску казну, као и казну одузимања возачке дозволе, имаjући у виду утврђено чињеницно стање и околности под коjима jе кривично дело извршено.

Преузето са сајта Танјуг

 


Оптужница против помахниталог возача из Змај Јовине

Владимир С. се терети да је извршио кривично дело „тешко дело против опште сигурности“, за које је запрећена је казна од једне до осам година затвора

Прво основно јавно тужилаштво у Београду подигло је данас оптужницу против Владимира С. (31) који је 28. октобра у раним јутарњим часовима аутомобилом улетео у пешачку зону у Змај Јовиној улици у Београду, порушио башту кафића и повредио Драгану С. (21).

Оптужним актом, који је поднет суду, тужилаштво је предложило да окривљеног осуди на затворску казну, као и казну одузимања возачке дозволе, имајући у виду утврђено чињеницно стање и околности под којима је кривично дело извршено.

Владимир С. се терети да је извршио кривично дело „тешко дело против опште сигурности“, за које је запрећена је казна од једне до осам година затвора.

Прво основно тужилаштво је током протеклих месец дана спровело све доказне радње, у оквиру којих је испитана оштећена, као и 14 сведока, урађена су два вештачења, те су прикупљени и други материјални докази, наводи се у информацији тужилаштва достављеној Танјугу.

Подсећа се да је након критичног догађаја по налогу тужиоца судија за претходни поступак Првог основног суда у Београду окрвиљеном одредио притвор.

Владимир С. је, након хапшења, на саслушању код тужиоца тврдио да не зна због чега је аутомобилом улетео у пешачку зону, порушио башту локала у Змај Јовиној улици и том приликом тешко повредио једну девојку.

Догађај је изазвао велику медисјку пажњу, а забележен је сигурносним камерама околних локала.

 

Преузето са сајта вечерње НОВОСТИ

 


Подигнута оптужница против возача из Кнез Михајлове

Прво основно јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против Владимира С. (31) који је 28. октобра у раним јутарњим часовима аутомобилом улетео у пешачку зону у Змај Јовиној улици у Београду, порушио башту кафића и повредио Драгану С. (21).

Оптужним актом, који је поднет суду, тужилаштво је предложило да окривљеног осуди на затворску казну, као и казну одузимања возачке дозволе, имајући у виду утврђено чињенично стање и околности под којима је кривично дело извршено.

Владимир С. се терети да је извршио кривично дело „тешко дело против опште сигурности“, за које је запрећена је казна од једне до осам година затвора.

Прво основно тужилаштво је током протеклих месец дана спровело све доказне радње, у оквиру којих је испитана оштећена, као и 14 сведока, урађена су два вештачења, те су прикупљени и други материјални докази, наводи се у информацији тужилаштва достављеној Танјугу.

Подсећа се да је након критичног догађаја по налогу тужиоца судија за претходни поступак Првог основног суда у Београду окрвиљеном одредио притвор.

Владимир С. је, након хапшења, на саслушању код тужиоца тврдио да не зна због чега је аутомобилом улетео у пешачку зону, порушио башту локала у Змај Јовиној улици и том приликом тешко повредио једну девојку.

Догађај је изазвао велику медисјку пажњу, а забележен је сигурносним камерама околних локала.

Преузето са сајта РТС

 


Оптужница против помахниталог возача из „Кнеза“!

Прво основно јавно тужилаштво у Београду подигло је данас оптужницу против Владимира С. (31) који је 28. октобра у раним јутарњим часовима аутомобилом улетео у пешачку зону у Београду.

knez udes nesreća ford knez mihajlova

Осумњичени је том приликом порушио баште кафиће у строгом центру града у Змај Јовиној улици, и улетео је и у Кнез Михаилову улицу.

У инциденту је повредио Драгану С. (21).

Оптужним актом, који је поднет суду, тужилаштво је предложило да окривљеног осуди на затворску казну, као и казну одузимања возачке дозволе, имајући у виду утврђено чињенично стање и околности под којима је кривично дело извршено.

Владимир С. се терети да је извршио кривично дело „тешко дело против опште сигурности“, за које је запрећена је казна од једне до осам година затвора.

Прво основно тужилаштво је током протеклих месец дана спровело све доказне радње, у оквиру којих је испитана оштећена, као и 14 сведока, урађена су два вештачења, те су прикупљени и други материјални докази, наводи се у информацији тужилаштва достављеној Тањугу.

Подсећа се да је након критичног догађаја по налогу тужиоца судија за претходни поступак Првог основног суда у Београду окрвиљеном одредио притвор.

Владимир С. је, након хапшења, на саслушању код тужиоца тврдио да не зна због чега је аутомобилом улетео у пешачку зону, порушио башту локала у Змај Јовиној улици и том приликом тешко повредио једну девојку.

Догађај је изазвао велику медисјку пажњу, а забележен је сигурносним камерама околних локала.

 

Преузето са сајта mondo

 


СРУШИО БАШТУ КАФИЋА И УДАРИО ДЕВОЈКУ Подигнута оптужница против бахатог возача из Кнеза

Против Владимира С. (31) који је крајем октобра улетео аутомобилом у пешачку зону у центру Београда је подигнута оптужница.

Udes u Knez Mihajlovoj

Прво основно јавно тужилаштво у Београду подигло је данас оптужницу против Владимира С. (31) који је 28. октобра у раним јутарњим часовима аутомобилом улетео у пешачку зону у Змај Јовиној улици у Београду, порушио башту кафића и повредио Драгану С. (21).

Оптужним актом, који је поднет суду, тужилаштво је предложило да окривљеног осуди на затворску казну, као и казну одузимања возачке дозволе, имајући у виду утврђено чињеницно стање и околности под којима је кривично дело извршено.

Владимир С. се терети да је извршио кривично дело „тешко дело против опште сигурности“, за које је запрећена је казна од једне до осам година затвора.

Прво основно тужилаштво је током протеклих месец дана спровело све доказне радње, у оквиру којих је испитана оштећена, као и 14 сведока, урађена су два вештачења, те су прикупљени и други материјални докази, наводи се у информацији тужилаштва достављеној Тањугу.

Подсећа се да је након критичног догађаја по налогу тужиоца судија за претходни поступак Првог основног суда у Београду окрвиљеном одредио притвор.

Владимир С. је, након хапшења, на саслушању код тужиоца тврдио да не зна због чега је аутомобилом улетео у пешачку зону, порушио башту локала у Змај Јовиној улици и том приликом тешко повредио једну девојку.

Догађај је изазвао велику медисјку пажњу, а забележен је сигурносним камерама околних локала.

 

Преузето са сајта alo.rs

 


СРУШИО БАШТУ КАФИЋА И УДАРИО ДЕВОЈКУ! Против бахатог возача из Кнеза подигнута оптужница

Против Владимира С. (31) који је крајем октобра улетео аутомобилом у пешачку зону у центру Београда је подигнута оптужница

SRUŠIO BAŠTU KAFIĆA I UDARIO DEVOJKU! Protiv bahatog vozača iz Kneza podignuta optužnica

Прво основно јавно тужилаштво у Београду подигло је данас оптужницу против Владимира С. (31) који је 28. октобра у раним јутарњим часовима аутомобилом улетео у пешачку зону у Змај Јовиној улици у Београду, порушио башту кафића и повредио Драгану С. (21).

Оптужним актом, који је поднет суду, тужилаштво је предложило да окривљеног осуди на затворску казну, као и казну одузимања возачке дозволе, имајући у виду утврђено чињеницно стање и околности под којима је кривично дело извршено.

Владимир С. се терети да је извршио кривично дело „тешко дело против опште сигурности“, за које је запрећена је казна од једне до осам година затвора.Оптужним актом, који је поднет суду, тужилаштво је предложило да окривљеног осуди на затворску казну, као и казну одузимања возачке дозволе, имајући у виду утврђено чињеницно стање и околности под којима је кривично дело извршено.

Прво основно тужилаштво је током протеклих месец дана спровело све доказне радње, у оквиру којих је испитана оштећена, као и 14 сведока, урађена су два вештачења, те су прикупљени и други материјални докази, наводи се у информацији тужилаштва.

 

Преузето са сајта INFORMER

С А О П Ш Т Е Њ Е

У 2017. години, у Првом основном тужилашту нагодбом решено 75 % предмета

1000 споразума о признању кривичног дела, 2000 опортунитета

Прво основно јавно тужилаштво у Београду је највеће основно јавно тужилаштво у Србији, а и у региону. Његово формирање под тим називом везује се за јануар 2010. године и нову територијалну организацију правосудних органа. Настало је спајањем пет општинских јавних тужилштава која су обухватала десет београдских општина. Такво тужилаштво је имало 82 заменика, а од 2014. године када су формирана и друга два основна тужилаштва, ово тужилаштво чине 50 заменика и у његову месну надлежност улази пет општина Стари град, Савски венац, Врачар, Звездара и Палилула. И тада и сада на челу Првог основног јавног тужилаштва, од оснивања је Љубивоје Ђорђевић који је цео радни век од 23 године провео у тужилаштву. Најпре као волонтре, приправник, сарадник и замнеик у Првом општинском јавном тужилаштву, а потом од 2002. године до 2010. године као заменик у тадашњем Окружном јавном тужилаштву у Београду.

Што се тиче организације рада, истичемо да су у Првом основном јавном тужилаштву поред одељења за општи криминал формирана још два одељења и то у фебруару 2015. године одељење за поступање у предметима са коруптивним елементима, а у мају 2015. године одељење за борбу против насиља у породици, уз претходно одобрење Републичког јавног тужилаштва. Ова одељења бележе одличне резултате, све захваљујући поступајућим заменицима који се специјализују за предметне материје. У оквиру одељења за борбу против насиља у породици остварена је сарадња на највишем нивоу између овог Тужилаштва, Центра за социјални рад, полиције, здравствених установа и других државних органа, а све у циљу што бржег откривања и препознавања насиља, као и пружању заштите оштећенима. Такође, дана 09.05.2016. године у Првом тужилаштву почела је са радом служба за информисање оштећених лица и сведока, која је оформљена на предлог такође Републичког јавног тужилаштва, и једина је у основним тужилаштвима, а постоји и у још неколико Виших јавних тужилаштава у Србији. У овој служби поступају два заменика, два сарадника и један референт, који су прошли обуке о вештинама комуникације, а сарађују са Виктимолошким друштвом Србије и другим релевантним организацијама које пружају подршку оштећенима.

Примена споразума и опортунитета

         У духу модерног кривичнопроцесног законодавстав, применом норми Законика о кривичном поступку током 2017. године закључно са 17.11.2017.године, Прво основно јавно тужилаштво у Београда нагодбом је решило 3000 предмета, од укупно 4000 предмета у којима су у наведеном периоду прикупљени сви докази потребни за утврђивање кривичне одговорности извршилаца кривичних дела. Захаљујући ефикасном и стручном раду тужилаштва, као и доброј сарадњи са министарством унутрашњих послова и другим органима овлашћеним за поступање по налогу тужилаштва и предузимање одређених радњи у предистражном и кривичном поступку, 75 % од укупног броја предмета у којима је утврђена кривична одговорснот окривљених током 2017. године, закључно са 17.11.2017. године завршено је на нивоу тужилаштва.

         Наиме, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је током 2017. године закључило 1000 споразума о признању кривичног дела, а институт одлагања криивчног гоњења примењен је према 2000 окривљених, док је против 1000 окривљених поднет оптужни предлог односно оптужница, што значи да је од укупног броја предмета у којима су прикупиљени докази на основу којих је утврђена кривична одговорност окривљених, у 25 % предмета са окривљенима закључен споразум о признању кривичног дела, док је применом института одлагања кривичног гоњења решено 50 % предмета, а у 25 % предмета је против окривљених поднет оптужни предлог односно оптужница.

         У циљу начела ефикасности и екомоничности поступка, кад год има места оптужењу у конкретној кривичноправној ствари, а није могуће применити опортунитет, Прво основно јавно тужилаштво најпре иницира закључење споразума о признању кривичног дела, те тек уколико одбрана, односно окривљени то одбије, против истог се подиже оптужни акт и предмет прелази у судуску фазу поступка. Такође, ово тужилаштву прихвата и предлог одбране за закључење споразума о признању кривичног дела, уколико је исти сврсисходан а предложена кривична санкција буде адекватна утврђеном цињенично стању, те да се на тај начин може постићи сврха кажњавања, односно специјална превенција.  

         Током 2017. године Прво основно јавно тужилаштво је са 1000 окривљених закључило споразум о признању кривичног дела, од којих је према 20 % окривљених изречена казна затвора, према 9 % окривљених новчана казна, према  70 % окривљених изречена условна осуда, док је према 1 % окривљених изречена казна рад у јавном интересу. Као споредна кривична санкција у оквиру споразума о признању кривичног дела према окривљенима, осим новчане казне, најчешће су изрицане мере безбедности обавезног лечења наркомана из члана 83. КЗ, обавезног лечења алкохоличара из члана 84. КЗ, забрана управљања моторним возилом из члана 86. КЗ, мере безбедности одузимања предмета из члана 87. КЗ, и др. 

           Примена споразума о признању кривичног дела није условљена врстом кривичног дела нити запрећеном казном затвора, те се на овај начин окривљени оглашавају кривим због извршења како лакших тако и тежих кривичних дела. У прилог наведеном иде и чињеница да је ово тужилаштво са окривљеним С.И закључило споразум о признању кривичног дела Разбојништво у продуженом трајању из члана 206. став 1. у вези члана 61. КЗ, за које је окривљеном а имајући у виду да је исти вишеструко осуђиван изречена казна затвора у трајању од 7 (седам) година, као и да је током 2017. године закључено дванаест споразума о признању кривичног дела Насиље у породици из чл. 194 КЗ, те да је једном од окривљених за предметно кривично дело изречена казна затвора у трајању од 2 (две) године. Уз споразум о признању кривичног дела Насиље у породици из члана 194. КЗ, као споредна кривична санкција најчешће је изрицана мера безбедности забрана приближавања и комуницирања са оштећеним из члана 89а. КЗ.

          Имајући у виду да је закључивање споразуа о признању кривичног дела један од случајева када је законом предвиђена обавезна одбрана, уколико је окривљени лошијег материјалног статуса и нема довољно средстава за ангажовање браниоца, ово тужилаштво окривљеном поставља браниоца по службеној дужности чији трошкови падају на терет буџетских средстава, а све у циљу заштите права окривљеног и начела једнакости поступања према свим окривљенима. 

         Током 2017. године применом института одлагања кривичног гоњења решено је 2000 предмета. Наиме, у 71 % предмета осумњиченима наложена обавеза уплате новчаних средстава у хуманитарне сврхе, чиме су прикупљена новчана средства у укупном износу од 54.618.539,00 динара, која су уплаћена на рачун Владе Републике Србије, а која комисија Министарства правде на јавним конкурсима додељује искључиво у хуманитарне сврхе. Уобичајено се код примене овог института осумњиченима, а који морају бити неосуђивана лица, налаже да у року од 30 дана уплате новчани износ од 30.000 динара за кривична дела за која је запрећена казна затвора до 3 (три) године или новчани износ од 60.000 динара за кривична дела за која је запрећена казна затвора до 5 (пет) године, односно да у року од неколико месеци уплати новчани износ од 40.000 или 80.000 динара, мада се висина износа одређује у сваком конкретном случају имајући у виду све околности криивчног дела, па је тако решавањем само једног предмета током 2010. године, применом овог института према окривљеном Г.Б. због кривичног дела Грађење без грађевинске дозволе из члана 219а. став 2. КЗ, у хуманитарне сврхе прибављен новац у износу од 2.500.000,00 динара. У 13 % предмета осумњиченима је наложено да обаве  друштвенокористан рад, а у 1% предмета према осумњиченима је примењен психосоцијални третман, најчешће у виду одвикавања од алкохолизма, опојних дрога или отклањања узрока насилничког понашања, док је у 3% предмета осумњиченима наложено да изврше обавезу установљену правноснажном одлуком суда. Уколико се овај институт примењује због кривичног дела Недавање издржавања из члана 195. КЗ, осумњиченима се налаже да изплате износ дуга на име доспелих обавеза издржавања, и да у будуће уредно дају издржавање у одређеном износу и на начин како су обавезани правносанжном судског одлуком, а што је у најбољем интересу детета.

          Наиме, институт одлагања кривичног гоњења представља овлашћење јавног тужиоца да под одређеним условима, уз сагласност осумњиченог може одложити кривично гоњење до испуњења обавеза, а које обавезе су предвиђене Законом о кривичном поступку. Уколико осумњичени испуни наложену обавезу у остављеном року, а који рок не може бити дужи од 1 (једне) године јавни тужилац доноси решење о одбачају кривичне пријаве, а предметно криивчно дело не улази у казнену евиденцију осумњиченог, док се у супротном наставља кривично гоњење осумњиченог, односно покреће кривични поступак током ког осумњичени неће имати право на овакву врсту нагодбе. Реч је о кривичним делима за које је предвиђена новчана казна или казна затвора до 5 (пет) година, док се сврсисходност примене овог института одређује у конкртеном случају, узимајући у обзир утврђено чињенично стање, као и олакшавајуће околности под којима је дело извршено.  

          Такође, нарочито је сврсисходно решавање предмета од старне тужилшатва постизањем нагодбе са окривљеним старним држављанима, било у виду одлагања кривичног гоњења или закључивања споразума о признању кривичног дела. У том случају странци у току задржавања буду саслушани од старне тужилаштава а након чега се примењује опортунитет или закључује споразум о признању кривичног дела са окривљеним старним држављанином, на који начин у року од 48 часова колико задржавање траје предмет буде завршен. На овај начин се драстично скраћује трајање поступка, који свакако има исти епилог, као и онемогућава стварање ситуације да окривњени страни држављанин током кривичног гоњења или у некој некој фази кривичног поступка евентуално постане недоступан државни органима. Такође, када се закључи споразум о признању кривичног дела са окривљеним страним држављанином, уз главну казну изриче се као споредна кривична санкција мера безбедности протеривање странаца из земље из члана 88. КЗ, а све у циљу спречавања даљег вршења кривичних дела од стране старних држављана на територији наше земље.

          Прво основно јавно тужилаштво ће и убудуће, својим радом и сарадњом са другим државним органима, поступајући у оквиру законских овлашћења ефикасно решавати предмете са све већом тенденцијом закључивања споразума о признању кривичног дела или применом одлагања кривичног гоњења када су за то испуњени предвиђени услови, а све у циљу заштите уставности и законитости.

Напомињем да Прво основно јавно тужилаштво спроводи стратегију решавања старих предмета, на који начин ће до краја 2017. године  на нивоу тужилаштва бити решени сви преостали предметни који су запримљени до краја 2010. године, подношењем оптужног предлога односно оптужнице суду или доношењем решења о одбачају кривичне пријаве, односно доношењем мериторне одлуке. Такође, план и програм решавања старих предмета обухвата и предмете запримљене у овом тужилаштву у периоду од 2011. године до краја 2015. године. Он ће бити обухваћен и планом рада Првог тужилаштва за 2018. годину и то међу приоритетима као што су решавање притворских предмета, предмета са елементима насиља у породици, Угрожавање сигурности из члана 138. КЗ, Прогањање из члана 138а. КЗ, и др.

Због наведених резултата постигнутих и током 2017. године закључно са 17.11.2017. године, изражавам задовољство што сам на челу оваквог колектива и врло сам поносан на све запослене, сматрам да су захваљујући њима, односно тимском раду и ове године постигнути планирани резултати рада.

 


Прво тужилаштво се нагодило за 75 одсто „доказаних“ кривичних дела

Oд почетка 2017. године, Прво основно jавно тужилаштво у Београду нагодбом jе решило 3.000 од укупно 4.000 предмета у коjима jе доказима поткрепљена кривична одговорност извршилаца кривичних дела.

БEOГРAД – Oд почетк 2017. године, Прво основно jавно тужилаштво у Београду нагодбом jе решило 3.000 од укупно 4.000 предмета у коjима jе доказима поткрепљена кривична одговорност извршилаца кривичних дела.
Tо значи да чак 75 одсто укупног броjа таквих случаjева, ниjе ишло пред суд, већ су брзо и ефикасно договором одбране и тужиоца, окончани у тужилаштву.

 

Преузето са сајта Танјуг

 


Прво тужилаштво се нагодило за 75 одсто кривичних дела

БЕОГРАД – Од почетка 2017. године, Прво основно јавно тужилаштво у Београду нагодбом је решило 3.000 од укупно 4.000 предмета у којима је доказима поткрепљена кривична одговорност извршилаца кривичних дела.

То значи да чак 75 одсто укупног броја таквих случајева, није ишло пред суд, већ су брзо и ефикасно договором одбране и тужиоца, окончани у тужилаштву.

Према подацима који су објављени на сајту Првог основног тужилаштва, од почетка 2017. године то тужилаштво је закључило 1.000 споразума о признању кривичног дела са окривљенима, док је опортунитет – односно одлагање кривичног гоњења – примењено према 2.000 окривљених.

Против 1.000 окривљених поднет је оптужни предлог, односно оптужница, и они су „ишли“ на суђење.

Према подацима тужилаштва, од укупног броја предмета у којима су прикупљени докази на основу којих је утврђена кривична одговорност окривљених, у 25 одсто предмета са окривљенима је закључен споразум о признању кривичног дела, док је применом одлагања кривичног гоњења решено 50 одсто предмета.

Тужилаштво указује да у пракси, кад год има места подизању оптужнице, а није могуће применити одлагање кривичног гоњења које подразумева одбацивање кривичне пријаве уз обавезу окривљеног да нешто уради или уплати новац у хуманитарне сврхе, то тужилаштво најпре иницира закључење споразума о признању кривичног дела.

Уколико одбрана, односно окривљени то одбије, тек онда тужилаштво подиже оптужни акт и предмет иде пред суд.

Такође, у тужилаштву напомињу да су спремни да прихвате и предлог одбране за закључење споразума о признању кривичног дела, уколико је тај споразум сврсисходан и уколико је предложена адекватна казна за извршено кривично дело.

Током 2017. године, Прво основно јавно тужилаштво је са 1.000 окривљених закључило споразуме о признању кривичног дела, којима је према 20 одсто окривљених изречена казна затвора, према 9 одсто окривљених новчана казна, а према 70 одсто окривљених условна осуда.

Само 1 одсто окривљених добио је казну рада у јавном интересу, будући да је овај вид кажњавања могућ само уз пристанак окривљеног.

Као споредна кривична санкција у оквиру споразума о признању кривичног дела према окривљенима, поред новчане казне, најчешће су изрицане мере безбедности обавезног лечења наркомана, затим мера обавезног лечења алкохоличара, забрана управљања моторним возилом и мере одузимања предмета.

Тужилаштво је указало да закључивање споразума о признању кривице није условљено врстом кривичног дела, нити висином запрећене казне, тако да се они примењују и на лакша и на тежа кривична дела.

Као пример строге казне, тужилаштво је навело да је ове године са С.И, који је и раније био осуђиван, закључило споразум према којем је он признао извршење више разбојништава за казну од седам година затвора.

Када је у питању насиље у породици, тужилаштво је закључило 12 споразума о признању кривичног дела. Један од окривљених је признао кривицу уз нагодбу за две године затвора, што је прилично висока казна за ово дело.

Код одлагања кривичног гоњења, Прво основно тужилаштво је на овај начин решило половину предмета, односно 2.000 предмета.

У 71 одсто предмета осумњиченима је наложена обавеза уплате новчаних средстава у хуманитарне сврхе, чиме је прикупљено готово 55 милиона динара. Услов за примену опортунитета је да осумњичени није био осуђиван.

Тај новац, уплаћује се на рачун Владе Србије, а која комисија Министарства правде на јавним конкурсима додељује искључиво у хуманитарне сврхе.

Уобичајено се код примене овог института осумњиченима, налаже да у року од 30 дана уплате 30.000 динара за кривична дела за која је запрећена казна затвора до три године или 60.000 динара за кривична дела за која је запрећена казна затвора до пет година, односно да у року од неколико месеци уплате новчани износ од 40.000 или 80.000 динара.

У оквиру примене опортунитета, у 13 одсто предмета осумњиченима је наложено да обаве друштвено-користан рад, а у 1 одсто предмета примењен је психосоцијални третман, најчешће у виду одвикавања од алкохолизма, опојних дрога или отклањања узрока насилничког понашања.

Уколико се овај институт примењује због кривичног дела „недавање издржавања (за дете)“, осумњиченима се налаже да исплате износ дуга на име доспелих обавеза издржавања, и да убудуће уредно извршавају своје обавезе како су обавезани одлуком суда.

Опортунитет се примењује за кривична дела за које је предвиђена новчана казна или казна затвора до пет година, док се сврсисходност примене овог института одређује у сваком конкретном случају, узимајући у обзир утврђено чињенично стање, као и олакшавајуће околности под којима је дело извршено, указало је тужилаштво.

У том тужилаштву указују да су опортунитет или споразум о признању кривичног дела нарочито адекватни када су у питању окривљени страни држављани, јер се на тај начин у року од 48 часова, колико траје (полицијско) задржавање случај окончава.

„На овај начин се драстично скраћује трајање поступка, који свакако има исти епилог и онемогућава ситуацију да окривљени страни држављанин током кривичног гоњења или у некој каснијој некој фази кривичног поступка евентуално постане недоступан државним органима“, наглашавају у тужилаштву.

Додају да се код споразума странцима, махом уз главну казну изриче и мера безбедности протеривање странаца из земље у циљу спречавања даљег вршења кривичних на територији наше земље.

Главни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду Љубомир Ђорђевић је нагласио да то тужилаштво спроводи и стратегију решавања старих предмета, те да ће на тај начин до краја 2017. године на нивоу тужилаштва бити решени сви преостали предметни који су примљени до краја 2010. године, било подношењем оптужног предлога односно оптужнице суду, било доношењем решења о одбачају кривичне пријаве, односно доношењем мериторне одлуке.

Ђорђевић је додао да план и програм решавања старих предмета обухвата и предмете примљене у овом тужилаштву у периоду од 2011. године до краја 2015. године. Он ће бити обухваћен и планом рада тог тужилаштва за 2018. годину, а међу приоритетима ће бити решавање притворских предмета, предмета са елементима насиља у породици, угрожавање сигурности и ново дело прогањање.

„Због наведених резултата постигнутих и током 2017. године закључно са 17. новембром, изражавам задовољство што сам на челу оваквог колектива и врло сам поносан на све запослене. Сматрам да су захваљујући њима, односно тимском раду и ове године постигнути планирани резултати рада“, закључио је тужилац.

 

Преузето са сајта РТВ

 


Прво тужилаштво се нагодило за 75 одсто „доказаних“ кривичних дела

Од почекта 2017. године, Прво основно јавно тужилаштво у Београду нагодбом је решило 3.000 од укупно 4.000 предмета у којима је доказима поткрепљена кривична одговорност извршилаца кривичних дела.

Од почекта 2017. године, Прво основно јавно тужилаштво у Београду нагодбом је решило 3.000 од укупно 4.000 предмета у којима је доказима поткрепљена кривична одговорност извршилаца кривичних дела.

http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017a//!NOVIHITNISLUCAJEVI/razno/shutterstock_sud%20(2)_620x0.jpg

То значи да чак 75 одсто укупног броја таквих случајева, није ишло пред суд, већ су брзо и ефикасно договором одбране и тужиоца, окончани у тужилаштву.

Према подацима који су објављени на сајту Првог основног тужилаштва, од почетка 2017. године то тужилаштво је закључило 1.000 споразума о признању кривичног дела са окривљенима, док је опортунитет – односно одлагање кривичног гоњења – примењено према 2.000 окривљених.

Против 1.000 окривљених поднет је оптужни предлог, односно оптужница, и они су „ишли“ на суђење.

Према подацима тужилаштва, од укупног броја предмета у којима су прикупиљени докази на основу којих је утврђена кривична одговорност окривљених, у 25 одсто предмета са окривљенима је закључен споразум о признању кривичног дела, док је применом одлагања кривичног гоњења решено 50 одсто предмета.

Тужилаштво указјује да у пракси, кад год има места подизању оптужнице, а није могуће применити одлагање кривичног гоњења које подразумева одбацивање кривичне пријаве уз обавезу окривљеног да нешто уради или упрати новац у хуманитарне сврхе, то тужилаштво најпре иницира закључење споразума о признању кривицног дела.

Уколико одбрана, односно окривљени то одбије, тек онда тужилаштво подиже оптужни акт и предмет иде пред суд.

Такоде, у тужилаштву напомињу да су спремни да прихвате и предлог одбране за закључење споразума о признању кривичног дела, уколико је тај споразум сврсисходан и уколико је предложена адекватна казна за извршено кривично дело.

Током 2017. године, Прво основно јавно тужилаштво је са 1.000 окривљених закључило споразуме о признању кривичног дела, којима је према 20 одсто окривљених изречена казна затвора, према 9 одсто окривљених новчана казна, а према 70 одсто окривљених условна осуда.

Само 1 одсто окривљених добио је казну рада у јавном интересу, будући да је овај вид кажњавања могућ само уз пристанак окривљеног.

Као споредна кривична санкција у оквиру споразума о признању кривичног дела према окривљенима, поред новчане казне, најчешће су изрицане мере безбедности обавезног лечења наркомана, затим мера обавезног лечења алкохоличара, забрана управљања моторним возилом и мере одузимања предмета.

Тужилаштво је указало да закључивање споразума о признању кривице није условљено врстом кривичног дела, нити висином запрећене казне, тако да се они примањују и на лакша и на тежа кривична дела.

Као пример строге казне, тужилаштво је навело да је ове године са С.И, који је и раниеј био осуђиван, закључило споразум према којем је он признао извршење више разбојништава за казну од седам година затвора.

Када је у питању насиље у породици, тужилаштво је закључило 12 споразума о признању кривичног дела. Један од окривљених је признао кривицу уз нагодбу за две године затвора, што је прилично висока казна за ово дело.

Код одлагања кривичног гоњења, Прво основно тужилаштво је на овај начин решило половину предмета, односно 2.000 предмета.

У 71 одсто предмета осумњиченима је наложена обавеза уплате новчаних средстава у хуманитарне сврхе, чиме је прикупљено готово 55 милиона динара. Услов за примену опотунитета је да осумњичени није био осуђиван.

Тај новац, уплаћује се на рачун Владе Србије, а која комисија Министарства правде на јавним конкурсима додељује искључиво у хуманитарне сврхе.

Уобичајено се код примене овог института осумњиченима, налаже да у року од 30 дана уплате 30.000 динара за кривична дела за која је запрећена казна затвора до три године или 60.000 динара за кривична дела за која је запрећена казна затвора до пет година, односно да у року од неколико месеци уплате новцани износ од 40.000 или 80.000 динара.

У оквиру примене опортунитета, у 13 одсто предмета осумњиченима је наложено да обаве друштвено-користан рад, а у 1 одсто предмета примењен је психосоцијални третман, најчешће у виду одвикавања од алкохолизма, опојних дрога или отклањања узрока насилничког понашања.

Уколико се овај институт примењује због кривицног дела „недавање издржавања (за дете)“, осумњиченима се налаже да изплате износ дуга на име доспелих обавеза издржавања, и да убудуће уредно изврсавају своје обавезе како су обавезани одлуком суда.

Опотунитет се примењује за кривична дела за које је предвиђена новцана казна или казна затвора до пет година, док се сврсисходност примене овог института одређује у сваком конкртеном слуцају, узимајући у обзир утврђено чињеницно стање, као и олакшавајуће околности под којима је дело извршено, указало је тужилаштво.

У том тужилаштву указују да су опортунитет или споразум о признању кривицног дела нарочито адекватни када су у питању окрвљени страни држављани, јер се на тај начин у року од 48 часова, колико траје (полицијско) задржавање случај окончава.

„На овај нацин се драстично скраћује трајање поступка, који свакако има исти епилог и онемогућава ситуацију да окривњени страни држављанин током кривичног гоњења или у некој каснијој некој фази кривицног поступка евентуално постане недоступан државним органима“, наглашавају у тужилаштву.

Додају да се код споразума странцима, махом уз главну казну изриче и мера безбедности протеривање странаца из земље у циљу спречавања даљег вршења кривичних на територији наше земље.

Главни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду Љубомир Ђорђевић је нагласио да то тужилаштво спроводи и стратегију решавања старих предмета, те да ће на тај начин до краја 2017. године на нивоу тужилаштва бити решени сви преостали предметни који су примљени до краја 2010. године, било подношењем оптужног предлога односно оптужнице суду, било доношењем решења о одбачају кривицне пријаве, односно доношењем мериторне одлуке.

Ђорђевић је додао да план и програм решавања старих предмета обухвата и предмете примљене у овом тужилаштву у периоду од 2011. године до краја 2015. године. Он ће бити обухваћен и планом рада тог тужилаштва за 2018. годину, а међу приоритетима ће бити решавање притворских предмета, предмета са елементима насиља у породици, угрожавање сигурности и ново дело прогањање.

„Због наведених резултата постигнутих и током 2017. године закључно са 17. новембром, изражавам задовољство што сам на челу оваквог колектива и врло сам поносан на све запослене. Сматрам да су захваљујући њима, односно тимском раду и ове године постигнути планирани резултати рада“, закључио је тужилац.

 

Преузето са сајта вечерње НОВОСТИ

Саопштење за јавност

Поводом догађаја испред Дома Народне Скупштине и на Тргу Николе Пашића дана 31.05.2017. године, а када су према натписима у медијима нападнути новинари који су били присутни због извештавања о инаугурацији новог председника Републике Србије Александра Вучића, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је по службеној дужности, а на основу наведених објава у медијима формирало предмет ради провере медијских навода, те је одмах након тога упутило позиве лицима која су сматрала да су оштећена критичном приликом, а ради узимања изјава у просторијама овог тужилаштва.

Дана 02.06.2017. године и 06.06.2017. године, у просторијама Првог основног јавног тужилаштва испитана су сва лица која су сматрала да су оштећена критичном приликом. Све изјаве дате од старне лица која су сматрала да су оштећена критичном приликом ово тужилаштво је третитало као поднету кривичну пријаву против НН лица, те је спроведен јединствени поступак. Након узимања потребних изјава Прво основно јавно тужилаштво упутило је Министарству унутрашњих послова, Одељењу за јавни ред и мир Захтев за прикупљање потребних обавештења а ради предузимања мера и оперативних доказних радњи из њихове надлежности све у циљу утврђивања идентитета лица која су учествовала испред Дома Народне Скупштине и на Тргу Николе Пашића у напред описаним догађајима, те чињеница да ли се у радњама истих стичу сви битни елементи било ког кривичног дела за које се гони по службеној дужности.

Поводом Захтева овог тужилаштва од стране Одељења за јавни ред и мир овом тужилаштву су достављена два Извештаја и то од 14.06.2017. године и 30.10.2017. године, у којим Извештајима је између осталог наведено да је утврђен идентитет лица која су учествовала у описаним догађајима, да су узете изјаве од свих лица која су сматрала да су оштећена критичном приликом као и сведока очевидаца, те да о описаним догађајима постоји фотодокументација, која је уз извештај достављена овом тужилаштву.

Из изјава грађана сведока очевидаца који су дана 31.05.2017. године били испред Дома Народне Скупштине како би присуствовали свечаном полагању заклетве новог председника Републике Србије Александра Вучића, произилази да су том приликом видели догађаје који су се десили и то оне који се тичу извођења појединих новинара из масе, те су сви изјавили да би дошло до много већих инцидената и „линча“, самим тим и тежег телесног повређивања учесника скупа, да ови новинари, као и неки грађани нису изведени из масе, а да су се притом лица која су учестовала у томе, понашала пристојно, да никоме нису претили, да су упућивали молбе да се престане са провокацијама и сл.

Сходно изнетом, ово тужилаштво је нашло да не постоје основи сумње да је било које лице извршило кривично дело Угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ или Насилничко понашање из чл. 344 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ, нити било које друго кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности. Наиме, из исказа свих сведока и фотодокументације која се налази у списима предмета не произилази да је било ко од пријављених на било који начин угрозио сигурност неког лица претњама да ће напасти на његов живот или тело, док са друге стране у односу на кривично дело Насилничко понашање из чл. 344 КЗ из исказа сведока не произилази да је умишљај  пријављених био уперен ка томе да врше насиље према другом или да безобзирним понашањем значајније угрозе спокојство грађана, већ управо супротно да спрече насиље над трећим лицима или изазивање туче због чега су неке од подносиоца пријаве и извели из масе људи који су испровоцирани њиховим јасним исказивањем политичких ставова супротним оним ставовима које је већина присутних у том тренутку имала, јасно исказали намеру да над некима од подносиоца пријаве изврше насиље, па су их пријављени извели  из групе присутних на начин  који им је у том тренутку био једини могућ, при чему је ово тужилаштво приликом одлучивања имало у виду и да оваквим радњама пријављених није дошло до значајанијег угрожавања спокојства грађана нити до тежег ремећења јавног реда и мира, а на шта између осталог указује и чињеница да је скуп одржан до краја након чега је дошло до мирног разилажења окупњених грађана.

Имајући у виду све наведено ово тужилаштво је донело решење којим су одбачене предметне кривичне пријаве, о чему је подносиоцима истих упућено обавештења са поуком о праву на приговор у смислу члана 51. ЗКП.

Такође, како је ово тужилаштво на основу свих изведених доказа утврдило да се у конкретном случају евентуално ради о прекршају из области јавног реда и мира, Министарству унутрашњих послова је наложено да се против учесника скупа поднесу прекршајне пријаве Прекршајном суду у Београду, а због прекршаја предвиђених Законом о јавном реду и миру.

Саопштење за јавност

             Прво основно јавно тужилаштво у Београду је, заједно са Другим и Трећим основним јавним тужилаштвом у Београду, закључило Протокол о сарадњи са Клиником за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ из Београда, у циљу ефикасне реализације мултисекторске сарадње тужилаштва, полиције, Центра за социјални рад и наведене психијатријске клинике, све у складу са Законом о спречавању насиља у породици који се примењује од 01.06.2017. године.

             Наведеним протоколом уређен је будући начин поступања и сарадње надлежних органа у предметима насиља у смислу Закона о спречавању насиља у породици и Кривичног законика, када је извршилац лице које је већ хоспитализовано у Клиници или показује знаке душевних болести.

             Наиме, уколико је потребно извршити психијатријско вештачење извршиоца -лица лечена у Клиници, као и лица која показују симптоме душевних болести, сагласно потписаном Протоколу убудуће ће бити довођена у Клинику ради пријема, након чега ће тужилаштво по хитном поступку стављати предлог суду за доношење Решења о смештају окривљеног у ову установу, а ради вештачења.

             Такође, овим Протоколом уређено је да ће тужилштво, с обзиром на то да је у Клиници отворено посебно одељење за психосоцијални третман лица која су извршила кривично дело Насиље у породици из члана 194 КЗ, предлагати суду у оптужном акту да се, уколико окривљеном буде изречена условна осуда, исти стави под заштитни надзор у смислу члана 73 став 1 тачка 9 КЗ, који би се састојао у упућивању извршилаца кривичног дела Насиље у породици из члана 194 КЗ у Клинику ради подвргавања оваквим третманима, а како би се потпуније остварила сврха кажњавања и специјална превенције.

Саопштење за јавност

Првом основном јавном тужилаштву у Београду достављени су од стране Вишег тужилаштва у Београду списи предмета, а у вези рушења објекта у „Савамали“, на углу улица Херцеговачке и Мостарске у току ноћи 24/25.04.2016. године, имајући у виду да је Више тужилаштво у Београду на основу свих прикупљених доказа у предистражном поступку закључило да се у радњама НН извршилаца не стичу битна обележја ниједног кривичног дела из надлежности Вишег суда у Београду, већ евентуално обележја кривичних дела из месне и стварне надлежности Првог основног суда у Београду пред којим поступа Прво основно јавно тужилаштво у Београду.

Након детаљне анализе достављених списа предмета и до сада прикупљених доказа, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је дана 10.08.2017. године упутило Министарству унутрашњих послова, Дирекцији полиције, Управи криминалистичке полиције, Захтев за прикупљање потребних обавештења, а ради утврђивања идентитета и откривања за сада НН извршилаца кривичног дела Учествовање у групи која изврши кривично дело из чл. 349 ст. 1 и ст. 2 Кривичног законика у стицају са кривичним делом Противправно лишење слободе из чл. 132 ст. 1 Кривичног законика, с обзиром да је ово тужилаштво утврдило да би се у конкретном случају евентуално радило о постојању битних обележја наведених кривичних дела.

Такође, наведеним Захтевом Министарству унутрашњих послова наложено је да предузме све мере из своје надлежности, а ради утврђивања предузетих радњи од стране  надлежних државних органа у ноћи између 24/25.04.2016. године када је дошло до рушења објеката у „Савамали“

Затим, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је дана 10.08.2017. године поред наведеног Захтева, упутило и Захтев за прикупљање потребних обавештења Сектору унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова Републике Србије, а ради утврђивања чињеница које се односе на поступање полицијских службеника МУП-а у ноћи између 24/25.04.2016. године и везани су за рушење објеката у „Савамали“.

Након достављања Извештаја Министарства унутрашњих послова Републике Србије, а по наведеним Захтевима за прикупљање потребних обавештења, Прво основно јавно тужилаштво у Београду ће донети одлуку о даљем поступању у предмету о чему ће јавност такође бити обавештена.

 


 

Случај Савамала: Тужилаштво тражи од полиције идентификацију НН лица

БЕОГРАД – Прво основно тужилаштво у Београду данас је полицији упутило захтев за прикупљање потребних обавештења у вези са случајем „Савамала“, а ради утврђивања идентитета извршилаца кривичних дела „учествовање у групи која изврши кривично дело“ и „противправно лишење слободе“.

Тужилаштво је истовремено унутрашњој контроли полиције упутило захтев за обавештења која се односе на поступање припадника МУП-а у том случају.

 

 

Преузето са сајта Tanjug

 


 

СЛУЧАЈ САВАМАЛА Тужилаштво води истрагу за ПРОТИВПРАВНО ЛИШАВАЊЕ СЛОБОДЕ, од полиције затражена додатна обавештења

Фото: РАС Србија Срушени објекти у Савамали

Прво основно тужилаштво у Београду огласило се данас саопштењем у случају „Савамала“, у ком је објаснило да се истрага по овом предмету води због сумње да су извршена два кривична дела: учествовање у групи која врши кривично дело и противправно лишење слободе, у народу познато као отмица.

Саопштење тужилаштва преносимо у целости:

„Првом основном јавном тужилаштву у Београду достављени су од стране Вишег тужилаштва у Београду списи предмета, а у вези рушења објекта у „Савамали“, на углу улица Херцеговачке и Мостарске у току ноћи 24/25.04.2016. године, имајући у виду да је Више тужилаштво у Београду на основу свих прикупљених доказа у предистражном поступку закључило да се у радњама НН извршилаца не стичу битна обележја ниједног кривичног дела из надлежности Вишег суда у Београду, већ евентуално обележја кривичних дела из месне и стварне надлежности Првог основног суда у Београду пред којим поступа Прво основно јавно тужилаштво у Београду.

Након детаљне анализе достављених списа предмета и до сада прикупљених доказа, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је дана 10.08.2017. године упутило Министарству унутрашњих послова, Дирекцији полиције, Управи криминалистичке полиције, Захтев за прикупљање потребних обавештења, а ради утврђивања идентитета и откривања за сада НН извршилаца кривичног дела Учествовање у групи која изврши кривично дело из чл. 349 ст. 1 и ст. 2 Кривичног законика у стицају са кривичним делом Противправно лишење слободе из чл. 132 ст. 1 Кривичног законика, с обзиром да је ово тужилаштво утврдило да би се у конкретном случају евентуално радило о постојању битних обележја наведених кривичних дела.

Такође, наведеним Захтевом Министарству унутрашњих послова наложено је да предузме све мере из своје надлежности, а ради утврђивања предузетих радњи од стране надлежних државних органа у ноћи између 24/25.04.2016. године када је дошло до рушења објеката у „Савамали“.

Затим, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је дана 10.08.2017. године поред наведеног Захтева, упутило и Захтев за прикупљање потребних обавештења Сектору унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова Републике Србије, а ради утврђивања чињеница које се односе на поступање полицијских службеника МУП-а у ноћи између 24/25.04.2016. године и везани су за рушење објеката у „Савамали“.

Након достављања Извештаја Министарства унутрашњих послова Републике Србије, а по наведеним Захтевима за прикупљање потребних обавештења, Прво основно јавно тужилаштво у Београду ће донети одлуку о даљем поступању у предмету о чему ће јавност такође бити обавештена.

 

Преузето са сајта Blic

 


 

ОТКРИВАЊЕ ИЗВРШИЛАЦА РУШЕЊА У САВАМАЛИ: Више тужилаштво се огласило ненадлежним, па Прво основно издало нови налог

БЕОГРАД – Прво основно тужилаштво у Београду упутило је МУП, Дирекцији полиције и Управи криминалистичке полиције Захтев за прикупљање потребних обавештења ради утврђивања идентитета и откривања Н.Н. извршилаца који су учествовали у рушењу објеката у Херцеговачкој улици у београдској четврти Савамала.

Након што се Више тужилаштво огласило ненадлежним, Прво основно тужилаштво је након детаљне анализе списа предмета и прикупљених доказа наложило полицији да испита кривична дела учествовање у групи и протиправно лишење слободе, с обзиром на то да би се у конкретном случају, како је навело Тужилаштво, евентуално радило о овим кривичним делима.

Такође, Тужилаштво је данас упутило и Захтев за прикупљање обавештења Сектору унутрашње контроле МУП, а ради утврђивања чињеница које се односе на поступање службеника МУП у ноћи рушења, тј. њиховом наводном неодазивању позивима грађана.

Након што полиција достави сву документацију коју је затражило Тужилаштво, поступајући заменик ће се изјаснити о даљем току поступка и евентуалном покретању истраге против одговорних.

 

Преузето са сајта Kurir

 


 

Тужилаштво тражи додатне информације о Савамали

Foto: Tanjug, arhiva
Фото: Тањуг, архива

Београд — Прво основно јавно тужилаштво у Београду упутило је захтев МУП-у у вези са достављањем додатних обавештења у случају рушења објеката у Савамали.

То је наведено на сајту тужилаштва.

Како се наводи, након детаљне анализе достављених списа и до сада прикупљених доказа, то тужилаштво је данас упутило захтев МУП-у, Дирекцији полиције, УКП захтев за прикупљање додатних обавештења, а ради утврђивања идентитета и откривања за сада НН извршилаца кривичног дела учествовање у групи која врши кривично дело противправно лишење слободе.

Подсећају да им је предмет доставило Више тужилаштво у Београду и да је након детаљне анализе данас упутило захтеве за прикупљање потребних обавештења. Такоде, наведеним захтевом МУП-у је наложено да предузме све мере из своје надлежности, а ради утврђивања предузетих радњи од надлежних државних органа у ноћи између 24. и 25. априла када је дошло до рушења у Савамали.

Поред тога, упућен је захтев за прикупљање додатних обавештења Сектору унутрашње контроле МУП-а, а ради утврђивања чињеница које се односе на поступање полицијских службеника МУП-а.

Након достављања извештаја МУП-а Прво основно јавно тужилаштво у Београду ће донети одлуку о даљем поступању у предмету, о чему ће јавност бити обавештена.

 

Преузето са сајта b92

 


 

ТУЖИЛАШТВО тражи додатна обавештења о Савамали

Прво основно јавно тужилаштво у Београду упутило је данас захтев МУП у вези са достављањем додатних обавештења у случају рушења објеката у Савамали, наведено је на сајту тог тужилашта

Како се наводи, након детаљне анализе достављених списа и до сада прикупљених доказа, то тужилаштво је данас упутило захтев МУП, Дирекцији полиције, УКП захтев за прикупљање додатних обавештења, а ради утврђивања идентитета и откривања за сада НН извршилаца кривичног дела Учетсвовање у групи која врши кривично дело противправно лишење слободе.

Подсећају да им је предмет доставило Више тужилаштво у Београду и да је након детаљне анализе данас упутило захтеве за прикупљање потребних обавештења. Такоде, наведеним захтевом МУП је наложено да предузме све мере из своје надлежности, а ради утврђивања предузетих радњи од стране надлежних државних органа у ночи између 24. и 25. априла када је дошло до рушења у Савамали.

Поред тога, упућен је захтев за прикупљање додатних обавештења Сектору унутрашње контроле МУП, а ради утврђивања чињеница које се односе на поступање полицијских службеника МУП.

Након достављања извештаја МУП Прво основно јавно тужилаштво у Београду ће донети одлуку о даљем поступању у предмету о чему ће јавност бити обавештена.

 

Преузето са сајта Informer

 


 

Тужилаштво од полиције тражи додатна документа о Савамали

Tužilaštvo od policije traži dodatna dokumenta o Savamali
Извор N1

Прво основно јавно тужилаштво упутило је захтев Министарству унутрашњих послова за прикупљање потребних обавештења ради утврђивања идентитета особа које су у априлу 2016. порушиле објекте у Херцеговачкој улици у Београдском насељу Савамала.

Прво основно јавно тужилаштво саопштило је да му је Више тужилаштво у Београду доставило списе предмета у вези са рушењем објеката у Савамали, на углу улица Херцеговачке и Мостарске, у ноћи између 24. и 25. априла 2016. године, имајући у виду да је Више тужилаштво закључило да се у радњама НН извршилаца не стичу битна обележја ниједног кривичног дела из надлежности Вишег суда у Београду, већ евентуално обележја кривичних дела из надлежности Првог основног суда у Београду пред којим поступа Прво основно јавно тужилаштво.

Након детаљне анализе достављених списа предмета и до сада прикупљених доказа, Прво основно јавно тужилаштво у Београду упутило је Министарству унутрашњих послова, Дирекцији полиције, Управи криминалистичке полиције, Захтев за прикупљање потребних обавештења, а ради утврђивања идентитета и откривања за сада НН извршилаца кривичног дела Учествовање у групи која изврши кривично дело у стицају са кривичним делом Противправно лишење слободе, с обзиром да је ово тужилаштво утврдило да би се у конкретном случају евентуално радило о постојању битних обележја наведених кривичних дела.

Такође, наведеним захтевом МУП-у је наложено да предузме све мере из своје надлежности, а ради утврђивања предузетих радњи од стране надлежних државних органа у ноћи када је дошло до рушења објеката у Савамали.

Поред наведеног захтева, Прво основно јавно тужилаштво упутило је и захтев за прикупљање потребних обавештења Сектору унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова Републике Србије, а ради утврђивања чињеница које се односе на поступање полицијских службеника МУП-а у ноћи рушења у Савамали.

Након достављања Извештаја МУП-а, а по наведеним захтевима за прикупљање потребних обавештења, Прво основно јавно тужилаштво у Београду ће донети одлуку о даљем поступању у предмету о чему ће, како поручују, јавност такође бити обавештена.

 

Преузето са сајта N1

 


Случај Савамала, тужилаштво тражи од полиције идентификацију Н. Н. лица

Прво основно тужилаштво у Београду упутило је полицији захтев за прикупљање потребних обавештења у вези са случајем „Савамала“, а ради утврђивања идентитета извршилаца кривичних дела „учествовање у групи која изврши кривично дело“ и „противправно лишење слободе“.

Тужилаштво је истовремено унутрашњој контроли полиције упутило захтев за обавештења која се односе на поступање припадника МУП-а у том случају.

Извршиоци поменутих дела за сада су непознати.

У саопштењу Тужилаштво прецизира да је након што им је крајем јуна Више тужилаштво доставило тај предмет урађена анализа достављених списа предмета и прикупљених доказа, а затим је Прво основно јавно тужилаштво упутило МУП-у, Дирекцији полиције и Управи криминалистичке полиције захтев за прикупљање потребних обавештења како би се утврдио идентитет и открили за сада Н. Н. извршиоци.

Такође, у захтеву упућеном Министарству унутрашњих послова наложено је да предузме све мере из своје надлежности како би утврдило које су радње предузели надлежни државни органи у ноћи између 24. и 25. априла 2016. године, када је дошло до рушења објеката у „Савамали“, наводи се у саопштењу.

Поред овог захтева, тужилаштво је данас упутило и захтев за прикупљање потребних обавештења Сектору унутрашње контроле МУП-а, а ради утврђивања чињеница које се односе на поступање полицијских службеника у ноћи рушења објеката.

Након што полиција одговори на те захтеве, Прво основно јавно тужилаштво у Београду ће донети одлуку о даљем поступању у предмету, а о томе ће обавестити јавност.

Више тужилаштво у Београду је прошле године дало налог МУП-у да истражи тај случај. Почетком јуна добило је извештај од МУП-а и након анализе закључило да су радње евентуалних дела у надлежности Првог основног тужилаштва.

Нелегални објекти у Херцеговачкој улици порушени су крајем априла 2016. године, а тај случај је изазвао велику пажњу јавности.

 

Преузето са сајта RTS

 


Тужилаштво тражи додатна обавештење о Савамали

Савамала (Фото Д. Жарковић)

Прво основно тужилаштво у Београду данас је полицији упутило захтев за прикупљање потребних обавештења у вези са случајем „Савамала”, а ради утврђивања идентитета извршилаца кривичних дела „учествовање у групи која изврши кривично дело” и „противправно лишење слободе”.

Тужилаштво је истовремено унутрашњој контроли полиције упутило захтев за обавештења која се односе на поступање припадника МУП-а у том случају.

Извршиоци поменутих дела за сада су непознати.

У саопштењу Тужилаштво прецизира да је након што им је крајем јуна Више тужилаштва доставило тај предмет урађена анализа достављених списа предмета и прикупљених доказа, а затим је Прво основно јавно тужилаштво упутило МУП-у, Дирекцији полиције и Управи криминалистичке полиције захтев за прикупљање потребних обавештења како би се утврдио идентитет и открили за сада НН извршиоци.

Такође, у захтеву упућеном Министарству унутрашњих послова наложено је да предузме све мере из своје надлежности како би утврдило које су радње предузели надлежни државни органи у ноћи између 24/25.04.2016. године, када је дошло до рушења објеката у „Савамали”, наводи се у саопштењу.

Поред овог захтева, тужилаштво је данас упутило и захтев за прикупљање потребних обавештења Сектору унутрашње контроле МУП-а, а ради утврђивања чињеница које се односе на поступање полицијских службеника у ноћи рушења објеката.

Након што полиција одговори на те захтеве, Прво основно јавно тужилаштво у Београду ће донети одлуку о даљем поступању у предмету, а о томе ће обавестити јавност.

Више тужилаштво у Београду је прошле године дало налог МУП-у да истражи тај случај. Почетком јуна добило је извештај од МУП-а и након анализе закључило да су радње евентуалних дела у надлежности Првог основног тужилаштва.

Нелегални објекти у Херцеговачкој улици порушени су крајем априла 2016. године, а тај случај изазвао је велику пажњу јавности. (Танјуг)

 

Преузето са сајта Политика

 


О тужилаштву

Прво основно јавно тужилаштво у Београду има вишедеценијски континуитет, али се његово формирање под тим називом везује за Јануар месец 2010. године и нову територијалну организацију правосудних органа. У његову месну надлежност улази до тада пет општинских тужилаштава која су територијално обухватала десет градских општина Града Београда...

Питања и савети

switch
П: У вези Закона о спречавању насиља у породици који је ступио на снагу 01. јуна 2017. године.

O: 1.Шта је насиље у породици у смислу Закона о спречавању насиља у породици? -Насиље у породици у смислу овог Закона јесте акт физичког, сексуалног, физичког или економског насиља учиниоца према...

©2015 - 2019 Сва права задржава Прво основно јавно тужилаштво у Београду