grb

Република Србија

Прво основно јавно тужилаштво у Београду

Саопштења

ИНТЕРВЈУ

Јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду
Љубивоје Ђорђевић

Прво основно јавно тужилаштво у Београду је прво и једино јавно тужилаштво у Републици Србији које је пре доношења Закона о спречавању насиља у породици формирало посебно одељење које се бавило сузбијањем насиља у породици, те да ли бисте могли да нам кажете нешо више о његовом функционисању?
Након дугогодишњег рада у Првом општинском јавном тужилаштву у Београду, а затим у Окружном јавном тужилаштву, 2010. године именован сам за Јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, које је настало спајањем пет општинских јавних тужилаштва у Београду, а које је било надлежно за територију десет градских општина, те је са 82 заменика јавног тужиоца и преко 300 запослених представљало највеће тужилаштво на Балкану. Величина тадашњег Првог основног јавног тужилаштва у Београду подразумевала је велику одговорност и обавезу приликом осмишљавања и организовања рада, истовремено и велики изазов нарочито у домену борбе против насиља у породици имајући у виду да су у питању кривична дела у којима се у великом броју случајева као жртве појављују посебно осетљива лица. Увек сам тежио постизању високо израженог нивоа тимског рада, јер је то један од кључних начин да се постигну резултати који јасно осликавају да једно јавно тужилаштво поступа ефикасно и успешно, а што је, бар по мом мишљењу, прејудицијално за успешну борбу против кривичних дела која подразумевају криминогено понашање у породичним односима. У периоду пре формирања Одељења за борбу против насиља у породици настојало се да се сталним обукама, које су похађали запослени у Првом јавном тужилаштву у Београду, стекну додатна знања потребна за поступње у тим кривичним делима. Нарочито се обраћала пажња на перманентно унапређивање сарадње са свим релевантним чиниоцима који су учествовали у решавању тих предмета, а првенствено Центрима за социјални рад.

Након реорганизације јавних тужилаштва 2013. године, организација Првог основног јавног тужилаштва у Београду подразумевала је постојање два одељења: Кривичног одељење и Одељења за привредне преступе, те је у оквиру Кривичног одељења 25.маја 2015. године формирано Одељење за борбу против насиља у породици, а уз сагласности Републичког јавног тужилаштва. Почетак рада Одељења за борбу против насиља у породици више од две године пре ступања на снагу Закона о спречавању насиља у породици, 1. јуна 2017. године, не само да је омогућило олакшану имплементацију новопрописаних решења из Закона о спречавању насиља у породици, већ су заменици јавног тужиоца и остали запослени који су распоређени за рад у именованом Одељењу били увелико изверзирани и практично обучени да спроводе ефикасну примену нових института, без икаквих недоумица. Такође формирање Одељења за борбу против насиља у породици константно доприноси специјализирању поступајућих заменика за предметну материју, као и мултисекторској сарадњи која подразумева и свакодневну комуникацију Тужилаштва са Градским центрома за социјални рад, Министарством унутрашњих полова, Саветовалиштем против насиља у породици, здравственим институцијама на територији града Београда као и свим институцијама које пружају специјализоване врсте помоћи. Наведена мултисекторска сарадња резултирала је организовање у просторијама Првог основног јавног тужилаштва у Београду, редовних састанака Тужилаштва и наведених институција, којима је присуствовала и представница Министарства правде задужена за имплементацију закона о спречавању насиља у породици, у циљу хитне, благовремене и делотворне заштите и подршке жртвама насиља у породици. Поред наведених активности Одељење за борбу против насиља у породици је, такође, поднело и одређен број тужби парничном одељењу надлежног суда за одређивање мера заштите од насиља у породици.

Желим да истакнем да је у оквиру Првог основног јавног тужилаштва у Београду, од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, одржано преко 200 редовних састанака група за координацију, а којима присуствују представници јавног тужилаштва, психолози градског центара за социјални рад и надлежни полицијски службеници. На сваком од ових састанака израђују се индивидуални планови заштите и подршке жртвама насиља, а који представљају резултат добре сарадње свих наведених државних органа. На до сада одржаним састанцима група за координацију израђено је око 5000 индивидуалних планова заштите и подршке жртавама насиља у породици.

Такође желим да истакнем сарадња Првог основног јавног тужилаштва у Београду, са наведеним институцијама датира још и пре формирања Одељења за борбу против насиља у породици, те да је иста заслужна за то да се у Првом основном јавном тужилаштву у Београду води интерна регистрација лица који представљају потенцијалне извршиоце кривичних дела која спадају под надлежност Одељења за борбу против насиља у породици. Поред лица која су евидентирани као ранији извршиоци кривичних дела Насиља у породици, врши се као и раније, мониторинг лица која су евидентирана у Центрима за социјални рад као високоризична лица, те за које постоји опасност да изврше Насиље у породици, а која никада нису кривично процесуирана, као и лица која јесу казнено евидентирана, са посебним освртом на учиниоце кривичних дела са елементима насиља у опште, те је тај види интерне еиденције специфичан за Прво основно јавно тужилаштво у Београду. Сматрам да је од изузетне важности да се у свим јавним тужилаштвима уведе овај вид интерне регистрације евентуалних извршиоца, јер се спречавање насиља у породици састоји од скупа мера којима се открива да ли прети непосредна опасност од насиља у породици и без да је било ко од евентуалних учесника било где раније евидентиран, а користећи знања које тужиоци поседују на пољу предвиђања евентуалне могућности да дође до извршења кривичних дела. Утврђивање постојања непосреде опасности је врло тешко, те је ово начин да се бар донекле олакша и омогући правовремено деловање које би спречило кобне последице, а сматрам да је и на тај начин тужилаштво предузело све мере у циљу превенције.

Поред реорганизација јавних тужилаштва 2013. године започето је и са применом новог  Законика о кривичном поступку који је подразумевао давање потпуно нове улоге јавним тужиоцима што је у први мах успорило рад јавних тужилаштава. Имајући у виду природу кривичних дела која спадају у надлежност Одељења за борбу против насиља у породици, односно да се подразумева хитност у поступању, којим решењима утичете на постизање ефикасности од стране  запослених?

Првенствено Одељење за борбу против насиља у породици чине запослени који поседују потребна знања за поступање у поступцима који за свој предмет имају кривична дела из тог опуса. С обзиром на чињеницу да је Одељење формирано и пре ступања на снагу Закона о спречавању насиља у породици исти су путем многобројних обука које су организоване, темељним и систематичним приступом изучавању тада будућег Закона успели да увиде на који начин се може унапредити поступак, те постићи ефикасност.

У значајној мери у Првом основном јавном тужилаштву у Београду допринос постизању очекиване ефикасности омогућава постојање Истражног центра, у погледу предмета који су добијени у рад у релативно скорије време, као и програмско решавање „старих“ предмета.

Истражни центар, једна од специфичности Првог основног јавног тужилаштва у Београду, формиран је непосредно по започињању примене „новог“ Законика о кривичном посупку и реорганизације јавних тужилаштва 2013 године. Формирање Истражног центра првенствено је ималоза циљ да судијски помоћници, који су раније били помоћници истражних судија, својим искуством које поседују на пољу предузимања одређених доказних радњи,  омогуће да начело ефикасности и економичности кривичног поступка заиста доживи своју еманацију у пракси. Сматрао сам да је потребно, при том не занемарујући интенцију законодавца да обрађивач предмета „прати“ свој предмет од самог подношења кривичне пријаве па до окончања поступка,  изнаћи начин да се искористе ресурси судијских помоћника који су дугогодишњим радом у области истраге изверзирани да исту обављају на беспрекоран начин.

Управо и на плану решавања кривичних дела која спадају под надлежност Одељења за борбу против насиља у породици показало се као незаменљиво постојање истражног центра, посебно у случајевима где је неопходно да се доказне радње предузимају на што ефикаснији и бржи начин, уз истовремено поштовање свих законских норми. Тада посупајући заменик јавног тужиоца, или тужилачки помоћник има могућност да на неки начин „убрза“ спровођење одређених доказних радњи, управо поверавајући њихово извођење Истражном центру.

Поред истражног центра, од пре две године донет је програм за решавање „старих“ предмета, те би по истом до краја 2018. године мериторно били решени скоро сви предмети који су примљени у рад до 2015. године.

Управо на тај начин Прво основно јавно тужилаштво у Београду успело је да постигне ниво ефикасности који  је неопходан за успешно решавање „старих“ предмета и трајно окончавање поступака и из надлежност Одељења за борбу против насиља у породици. На овај начин отклањају се могућности да неки предмети остану заборављени, те да дође до ситација да се услед евентуалног непоступања одређени извршиоци ових кривичних дела „провуку“ без адекватне санкције.

Поред наведенх институционализованих начина за постизање ефикасности иста се постиже и давањем могућности свим запосленим да се на великим колегијумима јасно изјасне о евентуалним околностима, које стварају потешкоће у њиховом поступању, као и путем периодичног анкетирања, те су адекватна решења проналажена и на учесталим колегијумима руководилаца, па како су иста давањем корисних смерница материјализована у пракси, ниво потребне продуктивности и ефикасности, као и тимског рада је био остварив без значајних потешкоћа.

У последњих пар године неспорно је да се прибегава у великом броју случајева томе да се кривични поступци решавају алтернативним путем, односно сходно начелу опортунитета применом института одлагања кривичног гоњења, као и закључивањем Споразума о признању кривичних дела. Неспорно је да се приликом гоњења учиниоца кривичних дела Насиље у породици у значајнијој мери прибегава закључивању Споразума о признању кривичног дела, али да ли би и примена инситута одлагања кривичног гоњења била евентуално сврсисходна у одређеним случајевима?

Споразум о признању кривичних дела постао је доминантан институт приликом решавања предмета у јавним тужилаштвима и то у врло кратком временком периоду, имајући у виду чињеницу да је први Споразум о признању кривичног дела управо је и био закључен пред Првим основним јавним тужилаштвом у Београду 2010. године. Постојање и све чешћа примена, института Споразума о признању кривичног дела омогућавају окончавање предмета без додатне евентуалне секундарне виктимизације жртве. Пред Првим основним јавним тужилаштвом у Београду у току 2018. године, закључено је преко 1000 Споразума о признању кривичних дела, међу којима значајан број Споразума окончава предмете који потпадају под надллежност Одељења за борбу против насиља у породици.

Поред Споразума о признању кривичних дела у јавним тужилаштвим учестало је решавање предмета применом института одлагања кривичног гоњења, сходно начелу опорунитета. Пре формирања Одељења насиља у породици Прво основно јавно тужилаштво у Беграду примењивало је овај институт и када су била у питању кривична дела из овог опуса. Међутим није примарно било да ивршиоци кривичних дела, са елеменитима насиља у породици, буду обавезани да плаћају новчане износе у хуманитарне сврхе, већ је било обавезно, наравно уколико се утврди да је целисходно, да се извршиоци тих кривичних дела обавезују да се подвргавају одређеним било психосоцијалним третманима или да се упућују на лечење од болести зависности. Сходно томе Прво основно јавно тужилаштво у Београду закључило је Протоколе о сарадњи са Институтом за ментално здравље са седиштем у Палмотићевој улици, којим протоколом је одређено да осумњичени, према којима се примењује институт одложеног кривичног гоњења за кривично дело Насиље у породици и сродна кривична дела, подвргну психосоцијалној терапији у Институту за ментално здравље у Београду. Такође од стране Првог основног јавног тужилаштва у Београду закључени су Протоколи о сарадњи са Клиником за психијатријске болести др.Лаза Лазаревић и Специјалном болницом за лечење болести зависности, са седиштем у улици Теодора Драјзера бр.44.

Пракса примене института одлагања кривичног гоњења, уколико се након процене целокупне ситуација утврди да је оптималније у односу на кривично санкционисање, настављена је и након формирања Одељења за борбу против насиља у породици, те се на основу наведених Протокола, осумњичени, у случају примене института одлагања кривичног гоњења, упућују било на психосоцијални третман било на лечење од болести зависности. Управо се томе прибегло у једном од случајева процесуирања осумњиченог због кривичног дела Прогањање из члана 138а. Кривичног законика, када је осумњиченом сходно члану 283. став 1. тачка 6. ЗКП-а наложено да се подвргне психосоцијалном третману ради отклањања узрока насилничког понашања, а наравно након консултација са психологом Центра за социјални рад Одељења Звездара.

Желим само да истакнем да је Прво основно јавно тужилаштво у Београду, током 2017. године, применом института одлагања кривичног гоњења решило преко 2000 предмета, уз истовремено прикупљање новчаних средства у укупном износу од око 72.000.000,00 динара, која након уплате на рачун Владе Републике Србије, комисија Министарства правде РС додељује искључиво у хуманитарне сврхе. Неопходно је као позитиван пример из прошлогодишње праксе истаћи одређивање Центара за социјални рад града Суботица, као једног од прималаца назначених средстава, а све за пројекат под називм „Третман починилаца насиља у партнерским односима“, те сама примена наведеног института, која је свој историјат започела управо у оквирима Првог основног јавног тужилаштва у Београду, посредно има за циљ и то да се добијена средства употребе на начин који води превенцији криминалитета у области насиља у породици, што је један од кључних фактора за успешну борбу на том пољу.

Да ли су у пракси рада јавног тужиоца чести примери да пријављивање кривичног дела Насиље у породици факат представља кривично дело Лажно пријављивање 334. Кривичног законика и кривично дело Давање лажног исказа 335. Кривичног законика? На који начин јавни тужиоци те ситуације препознају, те како их разликују од ситуација у којима жртва у бојазни за себе превентивно пријављује насилника?

У пракси постоје случајеви лажног пријављивања као и лажног сведочења у вези са насиљем у породици, с тим да се не може са сигурношћу тврдити да је то често. Специфичност самог заштитног објекта доводи до тога да су разни мотиви оваквог поступања: личне освете, могуће уцене ради остваривања неке материјалне користи, незадовољства због кршења обећања члана породице да ће престати са конзумирањем алкохола итд.

Уколико се током извођења доказа у поступку утврди да је дошло до лажног пријављивања или сведочења, уз постојање јасно изражене намере за таквим поступањем, те да те радње нису предузете услед постојања оправданог страха код потенцијалне жртве или перцепције оштећеног лица, Прво основно јавно тужилаштво у Београду ће по службеној дужности започети кривично гоњење тих извршилаца побројаних кричних дела.

Уколико приликом самог пријављивања кривичног дела Насиља у породици дежурни заменик на основу свих расположивих доказа и изјава учесника предметног догађаја, као и присутних сведока очевидаца, утврди да се у конкретном случају ради о лажном пријављивању, биће дат налог надлежној полицијској станици да се против наводне жртве поднесе кривична пријава за кривично дело Лажно пријављивање из чл. 334 Кривичног законика.

Након подношења кривичне пријаве тим за координацију, ког чини поступајући заменика јавног тужиоца, водитељ случаја Центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник процењује висину и степен ризика, те уколико тим утврди да у конкретном случају постоји висок степен ризика, поступајући заменик јавног тужиоца спроводи доказне радње како би се утврдило да ли су у конкретном случају остварени сви битни елементи кривичног дела Насиље у породици. Уколико се у радњамa пријављеног не стичу сви елемeнти кривичног дела са елементима насиља у породици, то а priori не значи  да ће постојати кривично дело Лажно пријављивање или Давање лажног исказа, имајући у виду да се у сваком конкретном случају процењује субјективни осећај жртве, што је посебно важно у случајевима када се као последица кривичног дела Насиље у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице.

Постојање кривичног дела Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика и кривичног дела Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика, је у пракси чешће доказиво када се ради о физичком насиљу, нпр. када оштећено лице тврди да је задобило повреде од стране пријављеног на одређени начин и у прилог својих тврдњи приложи медицинску документацију, те у току доказног поступка вештачењем буде утврђено да механизам настанка предметних повреда не одговара казивању оштећеног лица, или уколико оштећено лице наводи да је над њим извршено насиље у одређено време и на одређеном месту, а из других изведених доказа (нпр. увидом у путну исправу пријављеног или снимак са сигурнсоних камера) буде утврђено да пријављени није био присутан у наведено време на означеном месту.

Отпочињање кривичног гоњења по службеној дужности због кривична дела Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика и Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика, свакако доприноси ефикаснијем раду Одељења за борбу против насиља у породици, имајући у виду да се на овај начин постиже сврха како специјалне тако и генералне превенције на учиниоце ових кривичних дела, односно смањење броја лажних пријава за насиље у породици, као и давања лажних исказа.

Може се тврдити да Прво основно јавно тужилаштво у Београду представља у неку руку „огледно“ јавно тужилаштво које међу првима започиње примене разних законом предвиђених нститута и на некин начин утире пут којим се касније крећу остала јавна тужилаштва у Републици Србији. Да ли би могли да нам издвојите, али фокусирајући се на борбу против насиља у породици, неке од новина, до којих је довела примена Закона о спречавању насиља у породици, а које Прво основно јавно тужилаштво у Београду међу првима примењује?

Прво основно јавно тужилаштво у Београду је једно од малобројних у Србији које је у предметима са елементима насиља у породици користи форензички интервју- посебан начин испитивања малолетника који су биле жртве насиља у породици. Наиме, након што поступајући тужилац, на основу Законика о кривичном поступку, донесе решење о посебно осетљивом сведоку, контактира се Центар за заштиту одојчади, деце и омладине у Београду како би се у њиховим просторијама заказао интервју, ком присуствују пуномоћник оштећеног, психолог који је претходно вештачио дете, бранилац окривљеног, законски заступник малолетника, поступајући тужилац и психолог центра. Питања ошећеном поставља психолог у просторија која је адаптирана за боравак деце, а цео разговор се снима оптички и тонски. Психологу се информације достављају путем микрофона „бубуце“, које дете не види, све од стране других учесника који се налазе у другој просторији. Након тога психолог поступајућем тужиоцу доставља забележени видео запис на основу кога се сачињава се транскрипт. Циљ је да се дете заштити од секундарне виктимизације, да се повећа његова способност да спремније и квалитетније да исказ, те да се повећа поверење детета и родитеља у поступак.

Дана 09.05.2016. године у Првом основном јавном тужилаштву у Београду почела је са радом Служба за информисање оштећених лица и сведока, која је оформљена на предлог Републичког јавног тужилаштва у свим Вишим јавним тужилаштвима и у Првом основном јавном тужилаштву у Београду. У Служби за информисање оштећених лица и сведока поступају три лица, која су прошла обуку о вештинама комуникације, те која сарађују са Виктимолошким друштвом Србије и другим релевантним организацијама које пружају подршку оштећенима.

Сврха формирања Службе за информисање оштећених лица и сведока јесте да се у току поступка оштећенима (жртвама) и сведоцима кривичних дела омогући ефикасно остваривање права на добијање информација и права на приступ услугама подршке, ради олакшавања њиховог учешћа у поступку. Уведена је обавезна пракса да поступајући заменик пре испитивања сведока – оштећеног истом уручи примерак лифлета Службе за информисање и пружање подршке оштећенима са свим одредбама процесних закона који се односе на сведоке.

Бреме пионира у многим правосудним областима, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је ваљано изнело и у примеру прве кривичне пресуде у Србији у којој је мотив мржње узет у обзир приликом одмеравања казне, сходно одредби члана 54а Кривичног законика, која је донета 17.10.2018. године од стране Првог основног суда у Београду за кривично дело насиље у породици, а по оптужном предлогу Првог основног јавног тужилаштва у Београду. Поступајући заменик јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду је, следећи смернице за кривично гоњење злочина из мржње које је израдило Републичко јавно тужилаштво у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији, доказало да је кривично дело Насиље у породици оптужени извршио из мржње према свом сину због његове сексуалне оријентације, те да је насиље које је предузимао према сину и супрузи учињено из предрасуда и мржње према групи којој његов син припада. Током истраге и пред судом утврђени су дискриминаторни мотиви због чега је тужилаштво у завршној речи предложило строже кажњавање оптуженог. Прво основно тужилаштво у Београду је током кривичног поступка указало да је такво понашање оптуженог друштвено неприхватњиво и да има последице не само у односу на жртву, већ и на групу којој жртва припада. Овим ставом тужилаштво је исказало да је код нормирања злочина из мржње и примене члана 54а Кривичног законика изражена и превентивна улога, а не само строже кажњавање и тиме је тужилаштво јасно послало поруку да не гледа благонаклоно да било ко угрожава жртву због њене припадности одређеној друштвеној групи према којој има предрасуде и осећа мржњу, на ком пољу генералне превенције је остављен значајан траг.

Која знања су неопходно потребна да се поседују да би се успешно спроводила борба против насиља у породици од стране јавних тужилаштва?

Одељење за борбу против насиља у породици у Првом основном јавном тужилаштву у Београду чине заменици јавног тужиоца и тужилачки помоћници са вишегодишњим радним искуством у јавним тужилаштвима, а који поседују посебна знања потребна за поступање у предметима који спадају под надлежност Одељења за борбу против насиља у породици. Напомињем да се стреми сталној едукацији свих запослених који чине Одељење за борну против насиља у породици, те да ће њихова перманентна едукација и у будућности доприносити ефикаснијој борби против насиља. У духу тимског рада, без којег Одељење за борбу против насиља у породици Првог основног јавног тужилаштва у Београду не би ефикасно и успешно функционисало, такође су у оквиру Одељења битни чиниоци запиничари, референти, дактилографи и експедитори који распоређени да обављају послове у оквиру одељења што омогућава да сваки стадијум поступка буде завршен у што краћем року.

Оптимизам у то да ће у будућности Прво основно јавно тужлаштво у Београду, а посебно Одељење за борбу против насиља у породици бити још ефикасније и спцијализованије улива и чињеница да је након расписивања конкурса од стране Министарства правде Републике Србије 2018. године у правосуђу Републике Србији у радни однос примљено 100 приправника, што ће омогућити младом тужилачком кадру да испуни своје евентуалне аспирације ка специјализацији у поступању на пољу борбе против насиља у породици, и то већ од самих почетака њихове каријере. Такође на руку иде и чињеница да се проширивањем систематизација, поред избора нових заменика јавног тужиоца, повећава број и осталих запослених у јавним тужилаштвима, а самим тим отвара се могућност за повећање броја запослених који чине Одељење за борбу против насиља у породици.

На који начин би закључили овај интервју с обзиром на постављену тему?

У потпуности поздрављам интенцију законодавца да се Законом о спречавању насиља у породици усмерава проактивни рад државних органа како не би биле предузете радње из бића предметног кривичног дела, те да се на један општи и јединствен начин уреди организација и поступање државних органа и установа чиме би се омогућило систематско делотворно спречавање насиља, уз благовремену бригу о жртвама насиља у породици

Сматрам да систем који је успостављен доношењем правовремених руководећих одлука уз константно изражену подршку и сарадњу са Републичким јавним тужилаштвом, Министарством правде и Државним већем тужилаца, управо допринео систематичној и доброј унутрашњој организацији Првог основног јавног тужилаштва у Београду, те да ће се квалитет таквог система у будућности само потврдити и отелотворити у даљем поступању са несмањеном успешношћу, а о којим одличним резултатима могу да посведоче константни периодични извештаји који се спроводе у јавним тужилаштвима. Све ове чињенице показују да јавна тужилаштва Републике Србије могу да се носе са изазовма које пред њих постављају разни видови криминала у 21. веку, а поготово кривична дела која за свој заштитни објека имају породицу и породичне односе.

Изузетно сам поносан што сам на челу Првог основног јавног тужилаштва у Београду и што сам заједно са свим заменицима јавног тужиоца, тужилачким помоћницима и осталим запосленима испунио у великом проценту план и програм рада тужилаштва, који сам презентовао Државном већу тужилаца, а сигуран сам да ће Прво основно јавно тужлаштво у Београду и у будућем периоду ефикасно износити пионисрске подухвате предвиђене новим законима, а ради што ефикасније и успешније борбе против сваке врсте криминалитета.

Интервју приредили Дуња Стојадиновић и Милован Николић


Прво тужилаштво против насилника: 5.000 индивидуалних планова подршке жртвама

“Од почетка примене Закона о спречавању насиљу у породици у оквиру Првог основног јавног тужилаштва одржано је више од 200 редовних састанака група за координацију, а израђено је и око 5.000 индивидуалних планова заштите и подршке жртвама насиља у породици”, саопштио је Љубивоје Ђорђевић, јавни тужилац Првог основног тужилаштва у Београду.
Како наводи, ово тужилаштво прво је и једино у Србији које је пре доношења Закона о спречавању насиља у породици формирало посебно одељење које се бави гоњењем ових насилника. Ђорђевић, јавни тужилац који је на челу овог тужилаштва већ девет година, каже да је у периоду пре формирања Одељења за борбу против насиља у породици настојало да се сталним обукама, које су похађали запослени, стекну додатна знања потребна за поступање у тим кривичним делима.
Почетак рада овог одељења не само да је омогућио олакшану имплементацију новопрописаних решења из Закона о спречавању насиља у породици, већ су заменици јавног тужиоца и остали запослени који су распоређени за рад у именованом одељењу били увелико изверзирани и практично обучени да спроводе ефикасну примену нових института, без икаквих недоумица – каже Ђорђевић.
Сарадња тужилаштва са другим институцијама резултирала је увођењем интерне регистрације особа које представљају потенцијалне извршиоце кривичних дела, каже тужилац.
Поред лица која су евидентирани као ранији извршиоци насиља у породици, врши се као и раније мониторинг лица која су евидентирана у центрима за социјални рад као високоризична, а која никада нису процесуирана – казао је Ђорђевић у интервјуу објављеном на сајту Првог основног тужилаштва.

Преузето са сајта Blic.rs

ЂОРЂЕВИЋ: Сарађујемо са надлежним институцијама, задовољан сам радом Тужилаштва!

Јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду Љубивоје Ђорђевић истакао је да је задовољан радом Тужилаштва. Преносимо вам део интервјуа са сајта Првог основног јавног тужилаштва
Прво основно јавно тужилаштво у Београду је прво и једино јавно тужилаштво у Републици Србији које је пре доношења Закона о спречавању насиља у породици формирало посебно одељење које се бавило сузбијањем насиља у породици, те да ли бисте могли да нам кажете нешо више о његовом функционисању?
Након дугогодишњег рада у Првом општинском јавном тужилаштву у Београду, а затим у Окружном јавном тужилаштву, 2010. године именован сам за Јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, које је настало спајањем пет општинских јавних тужилаштва у Београду, а које је било надлежно за територију десет градских општина, те је са 82 заменика јавног тужиоца и преко 300 запослених представљало највеће тужилаштво на Балкану. Величина тадашњег Првог основног јавног тужилаштва у Београду подразумевала је велику одговорност и обавезу приликом осмишљавања и организовања рада, истовремено и велики изазов нарочито у домену борбе против насиља у породици имајући у виду да су у питању кривична дела у којима се у великом броју случајева као жртве појављују посебно осетљива лица.
Увек сам тежио постизању високо израженог нивоа тимског рада, јер је то један од кључних начин да се постигну резултати који јасно осликавају да једно јавно тужилаштво поступа ефикасно и успешно, а што је, бар по мом мишљењу, прејудицијално за успешну борбу против кривичних дела која подразумевају криминогено понашање у породичним односима. У периоду пре формирања Одељења за борбу против насиља у породици настојало се да се сталним обукама, које су похађали запослени у Првом јавном тужилаштву у Београду, стекну додатна знања потребна за поступње у тим кривичним делима. Нарочито се обраћала пажња на перманентно унапређивање сарадње са свим релевантним чиниоцима који су учествовали у решавању тих предмета, а првенствено Центрима за социјални рад.
Након реорганизације јавних тужилаштва 2013. године, организација Првог основног јавног тужилаштва у Београду подразумевала је постојање два одељења: Кривичног одељење и Одељења за привредне преступе, те је у оквиру Кривичног одељења 25.маја 2015. године формирано Одељење за борбу против насиља у породици, а уз сагласности Републичког јавног тужилаштва. Почетак рада Одељења за борбу против насиља у породици више од две године пре ступања на снагу Закона о спречавању насиља у породици, 1. јуна 2017. године, не само да је омогућило олакшану имплементацију новопрописаних решења из Закона о спречавању насиља у породици, већ су заменици јавног тужиоца и остали запослени који су распоређени за рад у именованом Одељењу били увелико изверзирани и практично обучени да спроводе ефикасну примену нових института, без икаквих недоумица.
Такође формирање Одељења за борбу против насиља у породици константно доприноси специјализирању поступајућих заменика за предметну материју, као и мултисекторској сарадњи која подразумева и свакодневну комуникацију Тужилаштва са Градским центрома за социјални рад, Министарством унутрашњих полова, Саветовалиштем против насиља у породици, здравственим институцијама на територији града Београда као и свим институцијама које пружају специјализоване врсте помоћи. Наведена мултисекторска сарадња резултирала је организовање у просторијама Првог основног јавног тужилаштва у Београду, редовних састанака Тужилаштва и наведених институција, којима је присуствовала и представница Министарства правде задужена за имплементацију закона о спречавању насиља у породици, у циљу хитне, благовремене и делотворне заштите и подршке жртвама насиља у породици. Поред наведених активности Одељење за борбу против насиља у породици је, такође, поднело и одређен број тужби парничном одељењу надлежног суда за одређивање мера заштите од насиља у породици.
Желим да истакнем да је у оквиру Првог основног јавног тужилаштва у Београду, од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, одржано преко 200 редовних састанака група за координацију, а којима присуствују представници јавног тужилаштва, психолози градског центара за социјални рад и надлежни полицијски службеници. На сваком од ових састанака израђују се индивидуални планови заштите и подршке жртвама насиља, а који представљају резултат добре сарадње свих наведених државних органа. На до сада одржаним састанцима група за координацију израђено је око 5000 индивидуалних планова заштите и подршке жртавама насиља у породици.
Такође желим да истакнем сарадња Првог основног јавног тужилаштва у Београду, са наведеним институцијама датира још и пре формирања Одељења за борбу против насиља у породици, те да је иста заслужна за то да се у Првом основном јавном тужилаштву у Београду води интерна регистрација лица који представљају потенцијалне извршиоце кривичних дела која спадају под надлежност Одељења за борбу против насиља у породици. Поред лица која су евидентирани као ранији извршиоци кривичних дела Насиља у породици, врши се као и раније, мониторинг лица која су евидентирана у Центрима за социјални рад као високоризична лица, те за које постоји опасност да изврше Насиље у породици, а која никада нису кривично процесуирана, као и лица која јесу казнено евидентирана, са посебним освртом на учиниоце кривичних дела са елементима насиља у опште, те је тај види интерне еиденције специфичан за Прво основно јавно тужилаштво у Београду.
Сматрам да је од изузетне важности да се у свим јавним тужилаштвима уведе овај вид интерне регистрације евентуалних извршиоца, јер се спречавање насиља у породици састоји од скупа мера којима се открива да ли прети непосредна опасност од насиља у породици и без да је било ко од евентуалних учесника било где раније евидентиран, а користећи знања које тужиоци поседују на пољу предвиђања евентуалне могућности да дође до извршења кривичних дела. Утврђивање постојања непосреде опасности је врло тешко, те је ово начин да се бар донекле олакша и омогући правовремено деловање које би спречило кобне последице, а сматрам да је и на тај начин тужилаштво предузело све мере у циљу превенције.
Поред реорганизација јавних тужилаштва 2013. године започето је и са применом новог Законика о кривичном поступку који је подразумевао давање потпуно нове улоге јавним тужиоцима што је у први мах успорило рад јавних тужилаштава. Имајући у виду природу кривичних дела која спадају у надлежност Одељења за борбу против насиља у породици, односно да се подразумева хитност у поступању, којим решењима утичете на постизање ефикасности од стране запослених?
Првенствено Одељење за борбу против насиља у породици чине запослени који поседују потребна знања за поступање у поступцима који за свој предмет имају кривична дела из тог опуса. С обзиром на чињеницу да је Одељење формирано и пре ступања на снагу Закона о спречавању насиља у породици исти су путем многобројних обука које су организоване, темељним и систематичним приступом изучавању тада будућег Закона успели да увиде на који начин се може унапредити поступак, те постићи ефикасност.
У значајној мери у Првом основном јавном тужилаштву у Београду допринос постизању очекиване ефикасности омогућава постојање Истражног центра, у погледу предмета који су добијени у рад у релативно скорије време, као и програмско решавање „старих“ предмета.
Истражни центар, једна од специфичности Првог основног јавног тужилаштва у Београду, формиран је непосредно по започињању примене „новог“ Законика о кривичном посупку и реорганизације јавних тужилаштва 2013 године. Формирање Истражног центра првенствено је ималоза циљ да судијски помоћници, који су раније били помоћници истражних судија, својим искуством које поседују на пољу предузимања одређених доказних радњи, омогуће да начело ефикасности и економичности кривичног поступка заиста доживи своју еманацију у пракси. Сматрао сам да је потребно, при том не занемарујући интенцију законодавца да обрађивач предмета „прати“ свој предмет од самог подношења кривичне пријаве па до окончања поступка, изнаћи начин да се искористе ресурси судијских помоћника који су дугогодишњим радом у области истраге изверзирани да исту обављају на беспрекоран начин.
Управо и на плану решавања кривичних дела која спадају под надлежност Одељења за борбу против насиља у породици показало се као незаменљиво постојање истражног центра, посебно у случајевима где је неопходно да се доказне радње предузимају на што ефикаснији и бржи начин, уз истовремено поштовање свих законских норми. Тада посупајући заменик јавног тужиоца, или тужилачки помоћник има могућност да на неки начин „убрза“ спровођење одређених доказних радњи, управо поверавајући њихово извођење Истражном центру.
Поред истражног центра, од пре две године донет је програм за решавање „старих“ предмета, те би по истом до краја 2018. године мериторно били решени скоро сви предмети који су примљени у рад до 2015. године.
Управо на тај начин Прво основно јавно тужилаштво у Београду успело је да постигне ниво ефикасности који је неопходан за успешно решавање „старих“ предмета и трајно окончавање поступака и из надлежност Одељења за борбу против насиља у породици. На овај начин отклањају се могућности да неки предмети остану заборављени, те да дође до ситација да се услед евентуалног непоступања одређени извршиоци ових кривичних дела „провуку“ без адекватне санкције.
Поред наведенх институционализованих начина за постизање ефикасности иста се постиже и давањем могућности свим запосленим да се на великим колегијумима јасно изјасне о евентуалним околностима, које стварају потешкоће у њиховом поступању, као и путем периодичног анкетирања, те су адекватна решења проналажена и на учесталим колегијумима руководилаца, па како су иста давањем корисних смерница материјализована у пракси, ниво потребне продуктивности и ефикасности, као и тимског рада је био остварив без значајних потешкоћа.

Преузето са сајта Informer


Форензички интервју малолетника – жртве породичног насиља


БЕОГРАД – Форензички интервју, као посебан начин испитивања малолетника који су били жртве породичног насиља, користи мали број тужилаштва у Србији, а пионир у овом послу, као и у многим другим сегментима борбе против породичног насиља, је Прво основно јавно тужилаштво у Београду.
Како објашњавају у том тужилаштву, форензички интервју са малолетницима подразумева примену посебних радњи како би се дете заштитило од секундарне виктимизације (поновног преживљавања траума) и како би се повећала његова способност да спремније и квалитетније да исказ.
Наиме, у овим случајевима тужилац не обавља испитивање у тужилаштву, већ у просторијама Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Београду.


Том разговору, поред тужиоца присуствују пуномоћник оштећеног малолетника, психолог који је претходно вештачио дете, бранилац окривљеног, законски заступник малолетника и психолог Центра, објављено је на сајту Првог основног јавног тужилаштва у Београду.
Питања малолетнику поставља психолог у просторији која је адаптирана за боравак деце, а цео разговор се снима оптички и тонски.
„Психологу информације достављају учесници који се налазе у другој просторији и то путем микрофона ‘бубице’, које дете не види. Након тога психолог тужиоцу доставља видео запис на основу којег се сачињава се транскрипт исказа“, указао је тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду Љубивоје Ђорђевић.
Циљ је да се, како је истакао, дете заштити од секундарне виктимизације, да се повећа његова способност да спремније и квалитетније да исказ, као и да се повећа поверење и детета и родитеља у кривични поступак.
Поред овог вида заштите малолетника, Прво основно тужилаштва од маја 2016. године има Службу за информисање оштећених лица и сведока у којој раде посебно обучени запослени који сарађују са Виктимолошким друштвом Србије и другим релевантним организацијама за подршку оштећенима.
Када је у питању насиље у породици, Ђорђевић каже да у пракси постоје случајеви лажног пријављивања као и лажног сведочења, али да се не може са сигурношћу тврдити да је то често.
Специфичност заштићеног „објекта“, како је указао, доводи до разних мотива за такво поступање. То може бити лична освета, могућа уцена ради остваривања неке материјалне користи, незадовољство због кршења обећања члана породице да ће престати са конзумирањем алкохола и други.
Према речима тужиоца, Прво основно јавно тужилаштво у Београду ће по службеној дужности започети кривично гоњење извршилаца кривичних дела лажно пријављивање или лажно сведочење уколико током извођења доказа у поступку утврди да су то урадили уз „постојање јасно изражене намере за таквим поступањем“.
Овде је, како је истакао, битно утврдити да те радње нису предузете услед постојања оправданог страха код потенцијалне жртве или перцепције жртве.
Уколико приликом самог пријављивања кривичног дела насиља у породици дежурни тужилац на основу свих расположивих доказа, изјава учесника спорног догађаја и присутних сведока очевидаца, утврди да се у конкретном случају ради о лажном пријављивању, он ће дати налог полицији да се против те наводне жртве поднесе кривична пријава за лажно пријављивање.
„Ако се у радњама пријављеног не стичу сви елементи кривичног дела насиља у породици, то ‘а приори’ не значи да ће постојати кривично дело лажно пријављивање или давање лажног исказа, имајући у виду да се у сваком конкретном случају процењује субјективни осећај жртве. То је посебно важно у случајевима када се као последица кривичног дела насиље у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице“, нагласио је Ђорђевић.
Напоменуо је да је постојање кривичних дела лажно пријављивање и давање лажног исказа у пракси лакше доказиво пред судом када се ради о физичком насиљу.
На пример, када жртва тврди да јој је пријављени нанео повреде на одређени начин и у прилог својих тврдњи приложи медицинску документацију, а у току доказног поступка вештачењем буде утврђено да механизам настанка тих повреда не одговара казивању наводне жртве.
Такође, уколико жртва тврди да је над њом извршено насиље у одређено време и на одређеном месту, а из других изведених доказа (увидом у пасош пријављеног или снимак са сигурносних камера) буде утврђено да пријављени није био присутан у наведено време на означеном месту.
Иначе, у оквиру Првог основног јавног тужилаштва у Београду, од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици (1. јуна 2017), одржано је преко 200 редовних састанака група за координацију, којима присуствују представници тужилаштва, психолози градског центара за социјални рад и надлежни полицијски службеници.
До сада је, за годину и по дана на овим састанцима израђено око 5.000 индивидуалних планова заштите и подршке жртвама насиља у породици.
Прво основно тужилаштво у Београду поседује и интерну регистрацију особа које представљају потенцијалне – високо ризичне особе за насиља у породици, води евиденцију ранијих извршилаца тог кривичног дела, као и кривичних дела са елементима насиља уопште.
„Утврђивање постојања непосредне опасности је врло тешко, али је ово начин да се бар донекле олакша и омогући правовремено деловање које би спречило кобне последице“, нагласио је Ђорђевић говорећи о важности ових евиденција.
Он је подсетио и да је његово тужилаштво, на чијем је челу од 2010. године, изборило прву кривичну пресуду, у октобру 2018, у којој је суд узео у обзир мотив породичног насиља, приликом одмеравања казне.
Поступајући тужилац је у том случају доказао да је насиље у породици оптужени (отац) извршио из мржње према сину због његове сексуалне оријентације, односно да је насиље предузимао према сину и супрузи због предрасуда и мржње према групи којој његов син припада.

Преузето са сајта РТВ


Сигурнији разговори са жртвама насиља


Прво тужилаштво у Београду међу првима применило савремене методе испитивања. Током претходне године закључено више од 1.000 споразума


ПРЕД Првим основним јавним тужилаштвом у Београду током прошле године закључено је више од 1.000 споразума о признању кривичних дела. Највећи број њих односи се на предмете који потпадају под надлежност Одељења за борбу против насиља у породици.


Према речима Љубивоја Ђорђевића, који је на челу овог тужилаштва, последњих неколико година се у великом броју случајева кривични поступци решавају алтернативним путем – сходно начелу опортунитета применом института одлагања кривичног гоњења, као и закључивањем споразума о признању кривичних дела. Кад је реч о споразумима, они омогућавају окончавање предмета без додатне евентуалне секундарне виктимизације жртве, тачније њиховог поновног преживљавања траума.

ПРЕД Првим основним јавним тужилаштвом у Београду током прошле године закључено је више од 1.000 споразума о признању кривичних дела. Највећи број њих односи се на предмете који потпадају под надлежност Одељења за борбу против насиља у породици.

Према речима Љубивоја Ђорђевића, који је на челу овог тужилаштва, последњих неколико година се у великом броју случајева кривични поступци решавају алтернативним путем – сходно начелу опортунитета применом института одлагања кривичног гоњења, као и закључивањем споразума о признању кривичних дела. Кад је реч о споразумима, они омогућавају окончавање предмета без додатне евентуалне секундарне виктимизације жртве, тачније њиховог поновног преживљавања траума.

Оно што ово тужилаштво издваја од осталих је чињеница да су „пионири“ у многим областима, односно да први започињу примене разних законом предвиђених института. Један од примера је и примена форензичког интервјуа.
– Прво основно јавно тужилаштво је једно од малобројних у Србији које у предметима са елементима насиља у породици користи форензички интервју, а то је посебан начин испитивања малолетника, који су били жртве насиља у породици – каже Ђорђевић. – Након што поступајући тужилац донесе решење о посебно осетљивом сведоку, ступа у контакт са Центром за заштиту одојчади, деце и омладине како би се у њиховим просторијама заказао разговор. Њему присуствују пуномоћник оштећеног, психолог који је претходно вештачио дете, бранилац окривљеног, законски заступник малолетника, поступајући тужилац и психолог Центра.


Ђорђевић објашњава да психолог детету поставља питања, а све време се разговор снима и оптички и тонски у посебно за децу адаптираној просторији. Све потребне информације психологу се достављају на „бубицу“, које дете не види, након чега се од записа сачињава транскрипт. Циљ овога је да се повећа дететова способност да спремније и квалитетније да исказ, као и да се повећа поверење детета и родитеља у поступак.
Ђорђевић наглашава да Прво основно јавно тужилаштво поседује и интерну регистрацију особа које представљају потенцијалне високоризичне особе за насиље у породици. 


УПЛАЋЕНА 72 МИЛИОНА ДИНАРА
ПРИМЕНОМ института одлагања кривичног гоњења, током 2107. године у Првом тужилаштву је решено више од 2.000 предмета. Истовремено је прикупљено око 72 милиона динара, свота која је након уплате на рачун Владе Србије додељена искључиво у хуманитарне сврхе.

Преузето са сајта вечерњеНОВОСТИ

ЉУБИВОЈЕ ЂОРЂЕВИЋ, ТУЖИЛАЦ ПРВОГ ОСНОВНОГ ТУЖИЛАШТВА:Циљ нам је борба против сваке врсте криминала!

Споразум о признању кривичних дела постао је доминантан институт приликом решавања предмета у јавним тужилаштвима, и то у врло кратком временском периоду
Прво основно јавно тужилаштво у Београду током прошле године закључило је више од 1.000 споразума о признању кривичих дела, а највећи број њих односио се на предмете који потпадају под надлежност Одељења за борбу против насиља.
Јавни тужилац Љубивоје Ђорђевић, који је на челу Првог основног тужилаштва, у интервјуу објављеном на сајту овог тужилаштва навео је да је сигуран да ће и убудуће ефикасно износити пионирске подухвате предвиђене новим законима, у циљу што ефикасније и успешније борбе против сваке врсте криминалитета.
У последњих неколико година у великом броју предмета прибегава се томе да се кривични поступци решавају алтернативним путем, применом начела опортунитета, као и закључивањем споразума о признању кривице.
Споразум о признању кривичних дела постао је доминантан институт приликом решавања предмета у јавним тужилаштвима, и то у врло кратком временском периоду. Чињеница је да је први споразум био закључен пред Првим тужилаштвом у Београду 2010. Постојање и све чешћа примена тог института омогућавају окончавање предмета без додатне евентуалне секундарне виктимизације жртве.
У току 2018., закључено је преко 1.000 Споразума, међу којима значајан број окончава предмете који потпадају под надллежност Одељења за борбу против насиља у породици
Да ли су у пракси чести примери злоупотреба кривичног дела насиље у породици и да ли има лажних пријава?
Постоје случајеви лажног пријављивања, као и лажног сведочења у вези са насиљем у породици, с тим да се не може тврдити да је то често. Разни су мотиви оваквог поступања: лична освета, могуће уцене ради остваривања неке материјалне користи, незадовољство због кршења обећања члана породице да ће, рецимо, престати с конзумирањем алкохола. Уколико се током поступка утврди да је дошло до лажног пријављивања или сведочења и да је то учињено свесно, с намером, а не због постојања оправданог страха код потенцијалне жртве, тужилаштво ће по службеној дужности започети кривично гоњење.
Прво основно тужилаштво, још пре примене овог закона, као прво у Србији увело је институт форензичког интервјуа са малолетницима у овим предметима. Зашто је ова пракса добра?
Форензички интервју, као посебан начин испитивања малолетника који су били жртве породичног насиља, користи мали број тужилаштва у Србији. Том разговору, поред тужиоца, присуствује пуномоћник оштећеног, психолог, бранилац окривљеног, законски заступник, али питања малолетнику у посебној просторији која је адаптирана за боравак деце поставља психолог. Остали учесници налазе се у другој просторији и питања психологу постављају преко микрофона, „бубице“, које дете не види. Применили смо ову праксу како би се деца заштитила од поновног преживљавања трауме.



Преузето са сајта Курир

Судије и заменици јавних тужилаца положили заклетву у Народној скупштини

Судије, које су први пут изабране на судијску функцију, на Четвртој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2018. години, положиле су заклетву у Народној скупштини пред председницом Народне скупштине Републике Србије Мајом Гојковић.

Заклетве је положило 53 новоизабраних судија, којима је председница Народне Скупштине пожелела успешан рад и навела да верује да ће судити независно и непристрасно, у складу са Уставом и законом, искључиво по својој савести и тако обезбедити правично суђење за сваког грађанина и допринети угледу судијске функције у Републици Србији.

Заклетве у Народној скупштини положило је и 23 заменика јавних тужилаца, који су први пут изабрани на ту функцију, такође на Четвртој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2018. години, а Гојковић је и њима пожелела успех у раду и изразила уверење да ће радећи по својој савести и у складу са законом обезбедити поштовање закона за сваког грађанина и тиме допринети угледу тужилачке функције.

Преузето са сајта НАРОДНА СКУПШТИНА


Судиjе и заменици jавних тужилаца положиле заклетву

Судиjе, коjе су први пут изабране на судиjску функциjу, на 4.седници 2.редовног заседања Скупштине Србиjе у 2018. години, положиле су данас заклетву у парламенту пред председницом Скупштине Mаjом Гоjковић.

БEOГРAД – Судиjе, коjе су први пут изабране на судиjску функциjу, на 4.седници 2.редовног заседања Скупштине Србиjе у 2018. години, положиле су данас заклетву у парламенту пред председницом Скупштине Mаjом Гоjковић.Заклетве jе положило 53 новоизабраних судиjа, коjима jе председница Скупштине пожелела успешан рад и навела да веруjе да ће судити независно и непристрасно, у складу са Уставом и законом, искључиво по своjоj савести и тако обезбедити правично суђење за сваког грађанина и допринети угледу судиjске функциjе у Србиjи, саопштено jе из парламента.

Преузето са сајта ТАНЈУГ


ГОЈКОВИЋЕВА ИМ ПОЖЕЛЕЛА УСПЕХ У РАДУ: Судије и заменици јавних тужилаца положили заклетву

Судије, које су први пут изабране на судијску функцију, на 4.седници 2. редовног заседања Скупштине Србије у 2018. години, положиле су данас заклетву у парламенту пред председницом Скупштине Мајом Гојковић.

Заклетве је положило 53 новоизабраних судија, којима је председница Скупштине пожелела успешан рад и навела да верује да ће судити независно и непристрасно, у складу са Уставом и законом, искључиво по својој савести и тако обезбедити правично суђење за сваког грађанина и допринети угледу судијске функције у Србији, саопштено је из парламента.

Заклетве у Народној скупштини положило је и 23 заменика јавних тужилаца, који су први пут изабрани на ту функцију, такође на 4. седници 2. редовног заседања Скупштине Србије у 2018. години.

Гојковић је и њима пожелела успех у раду и изразила уверење да ће радећи по својој савести и у складу са законом обезбедити поштовање закона за сваког грађанина и тиме допринети угледу тужилачке функције, каже се у саопштењу.

Преузето са сајта Курир


Судије и заменици јавних тужилаца положили заклетву у парламенту

Судије које су први пут изабране на судијску функцију положиле су заклетву у Скупштини Србије пред председницом парламента Мајом Гојковић.

Гојковић је рекла да верује да ће новоизабране судије, њих 53, свој посао обављати независно и непристрасно, у складу са Уставом и законом.

„Надам се да ћете судити искључиво по својој савести и тако обезбедити правично суђење за сваког грађанина и допринети угледу судијске функције у земљи“, казала је она.

Гојковић је додала да новоизабране судије треба да допринесу реформи правосудног система како би се остварило независно и ефикасно суђење, као и унапређење владавине права у Србији.

Заклетве у Скупштини Србије положили су 23 заменика јавних тужилаца који су први пут изабрани на ту функцију.

Гојковић је заменицима јавних тужилаца пожела успешан рад и изразила уверење да ће радећи по својој савести обезбедити поштовање закона за сваког грађанина Србије и очувати углед тужилачке функције.

„Верујем да ћете штитити уставност и законитост, људска права и грађанске слободе“, казала је она.

Сви који су положили заклетве на функције изабрани су на седници Скупштине Србије 7. децембра ове године.

Преузето са сајта N1

Судије и заменици јавних тужилаца положили заклетву у Народној скупштини

Судије, које су први пут изабранe на судијску функцију, на трећој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике

Србије, 9. новембра ове године, положиле су данас заклетву у Народној скупштини пред председницом Народне скупштине Републике Србије Мајом Гојковић.

Заклетве је положило 47 новоизабраних судија у основним судовима у Крушевцу, Брусу, Новом Пазару, Сјеници, Краљеву, Чачку, Ужицу, Пожеги, Јагодини, Деспотовцу, Бору, Бујановцу, Врању, Димитровграду, Зајечару, Књажевцу, Лебану, Лесковцу, Пироту, Прокупљу и Сурдулици.

Председница Народне Скупштине је судијама пожелела успешан рад и навела да верује да ће судити независно и непристрасно, у складу са Уставом и законом, искључиво по својој савести и тако обезбедити правично суђење за сваког грађанина и допринети угледу судијске функције у Републици Србији.

Заклетве у Народној скупштини положило је и 36 заменика јавних тужилаца, који су први пут изабрани на ту функцију, такође на седници 9. новембра, а Гојковић је и њима пожелела успеха у раду и изразила уверење да ће радећи по својој савести и у складу са законом обезбедити поштовање закона за сваког грађанина и тиме допринети угледу тужилачке функције.

Преузето са сајта НАРОДНА СКУПШТИНА


Судије и заменици јавних тужилаца положили заклетву у Скупштини

Новоизабране судије и заменици јавних тужилаца положили су данас заклетву у Скупштини Србије, пред председницом парламента Мајом Гојковић.

Како се наводи у саопштењу Скупштине Србије, заклетву је положило 47 новоизабраних судија у основним судовима у Крушевцу, Брусу, Новом Пазару, Сјеници, Краљеву, Чачку, Ужицу, Пожеги, Јагодини, Деспотовцу, Бору, Бујановцу, Врању, Димитровграду, Зајечару, Књажевцу, Лебану, Лесковцу, Пироту, Прокупљу и Сурдулици, као и 36 заменика јавних тужилаца који су први пут изабрани на ту функцију.

Гојковић је судијама пожелела успешан рад и навела да верује да ће судити независно и непристрасно, у складу са законом и Уставом и искључиво по својој савести и тако обезбедити правично суђење свим грађанима и допринети угледу судијске функције.

Она је новоизабраним заменицима пожела успех у раду и изразила уверење да ће радећи по својој савести и у складу са законом обезбедити поштовање закона за сваког грађанина и тиме допринети угледу тужилачке функције, наводи се у саопштењу.

 

Преузето са сајта Danas

 


Судије и заменици јавних тужилаца положили заклетве

Судије које су први пут изабране на судијску функцију, положиле су данас заклетву пред председницом Скупштине Србије Мајом Гојковић

 

 

удије које су први пут изабране на судијску функцију, положиле су данас заклетву пред председницом Скупштине Србије Мајом Гојковић.

У саопштењу Скупштине Србије наведено је да је заклетву положило 47 новоизабраних судија у основним судовима у Крушевцу, Брусу, Новом Пазару, Сјеници, Краљеву, Чачку, Ужицу, Пожеги, Јагодини, Деспотовцу, Бору, Бујановцу, Врању, Димитровграду, Зајечару, Књажевцу, Лебану, Лесковцу, Пироту, Прокупљу и Сурдулици.

Председница Маја Гојковић судијама је пожелела успешан рад и навела да верује да ће судити независно и непристрасно, у складу са Уставом и законом, искључиво по својој савести и тако обезбедити правично суђење за сваког грађанина и допринети угледу судијске функције у Србији.

Заклетве у Скупштини Србије положило је и 36 заменика јавних тужилаца, који су први пут изабрани на ту функцију, а Гојковић је и њима пожела успеха у раду и изразила уверење да ће радећи по својој савести и у складу са законом обезбедити поштовање закона за сваког грађанина и тиме допринети угледу тужилачке функције.

Сви који су положили заклетве на функције су изабрани на седници Скупштине Србије 9. новембра.

 

Преузето са сајта вечерњеНОВОСТИ

С А О П Ш Т Е Њ Е

Злочин из мржње уведен је у кривично законодавство Републике Србије Законом о изменама и допунама Кривичног законика од 24.12.2012. године, у члану 54а, као посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње. Овом одредбом прописано је да „ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела“.

Иако је прошло више од пет година од доношења овог закона, пракса указује на одређене нејасноће важећег законског решења, које отежава адекватну примену члана 54а Кривичног законика, из ког разлога је Републичко јавно тужилаштво у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији израдило „Смернице за кривично гоњење злочина из мржње“, а све у циљу да се јавним тужиоцима укаже на значај нормирања злочина из мржње, као и на њихову дужност да спроведу ефикасну истрагу у откривању и кривичном гоњењу учинилаца ових кривичних дела, у складу са међународним стандардима.

Ефикасно кривично гоњење учинилаца кривичних дела учињених из мржње у смислу члана 54а Кривичног законика претпоставља откривање мржње као побуде за извршење кривичног дела у што ранијој фази. Јавни тужилац треба да прикупи и у оптужном акту предложи све доказе на основу којих се утврђује да је кривично дело учињено из мржње, док судови приликом одмеравање казне у оваквим случајевима, поред околности из члана 54. Кривичног законика, мржњу као побуду за извршење кривичног дела треба обавезно да цене као отежавајућу околност. Осим тога, јавни тужилац треба да у чињенични опис дела у оптужном акту унесе и околности из којих произилази да је конкретно кривично дело учињено из мржње у смислу члана 54а Кривичног законика.

Прва кривична пресуда у Србији у којој је мотив мржње узет у обзир приликом одмеравања казне, сходно одредби члана 54а Кривичног законика, донета је 17.10.2018. године од стране Првог основног суда у Београду за кривично дело насиље у породици, а по оптужном предлогу Првог основног јавног тужилаштва у Београду. Тужилаштво је доказало да је наведено кривично дело оптужени извршио из мржње према свом сину због његове сексуалне оријентације, те да је насиље које је предузимао према сину и супрузи учињено из предрасуда и мржње према групи којој његов син припада.  Током истраге и пред судом утврђени су дискриминаторни мотиви због чега је тужилаштво у завршној речи предложило строже кажњавање оптуженог. Прво основно тужилаштво у Београду је током кривичног поступка указало да је такво понашање оптуженог друштвено неприхватњиво и да има последице не само у односу на жртву, већ и на групу којој жртва припада. Овим ставом тужилаштво је исказало да је код нормирања злочина из мржње и примене члана 54а Кривичног законика изражена и превентивна улога, а не само строже кажњавање и тиме је тужилаштво јасно послало поруку да не гледа благонаклоно да било ко угрожава жртву због њене припадности одређеној друштвеној групи према којој има предрасуде и осећа мржњу.

 


Злочин из мржње: Условна осуда за насиље према сину геjу

Прва кривична пресуда у Србиjи у коjоj jе мотив мржње узет у обзир приликом одмеравања казне, односи се на случаj оца коjи jе вршио насиље према сину и супрузи због предрасуда према геj популациjи (ЛГБT) коjоj припада и његов син.

БEOГРAД – Прва кривична пресуда у Србиjи у коjоj jе мотив мржње узет у обзир приликом одмеравања казне, односи се на случаj оца коjи jе вршио насиље према сину и супрузи због предрасуда према геj популациjи (ЛГБT) коjоj припада и његов син.
На основу оптужног предлога Првог основног тужилаштва у Београду, коjе jе успело да докаже пред судом да jе кривично дело извршено из мржње и предсрасуда према ЛГБT особама, отац насилник jе осуђен на условну казну затвора од годину дана са роком провере од три године.
Преузето са сајта Танјуг

Злочин из мржње – пресуда за насиље према сину и супрузи

Прва кривична пресуда у Србији у којој је мотив мржње узет у обзир приликом одмеравања казне, односи се на случај оца који је вршио насиље према сину и супрузи због предрасуда према ЛГБТ популацији ЛГБТ којој припада и његов син.

На основу оптужног предлога Првог основног тужилаштва у Београду, које је успело да докаже пред судом да је кривично дело извршено из мржње и предсрасуда према ЛГБТ особама, отац насилник је осуђен на условну казну затвора од годину дана са роком провере од три године.

Истом пресудом изречена му је и забрана приласка жртвама, сину и супрузи, кажу Танjугу у Првом основном тужилаштву и истучу да је у питању правоснажна пресуда.

„Тужилаштво је доказало да је наведено кривично дело оптужени извршио из мржње према свом сину због његове сексуалне оријентације, те да је насиље које је предузимао према сину и супрузи учињено из предрасуда и мржње према групи којој његов син припада“, речено је Танјугу у том тужилаштву.

Током истраге и пред судом утврђени су дискриминаторни мотиви због чега је тужилаштво у завршној речи предложило строже кажњавање оптуженог.

Тужилаштво је током поступка заузело став да је такво понашање оптуженог друштвено неприхватњиво и да има последице не само у односу на жртву, већ и на групу којој жртва припада.

„Овим ставом тужилаштво је исказало да је код нормирања злочина из мржње и примене члана 54а Кривичног законика изражена и превентивна улога, а не само строже кажњавање“, кажу у тужилаштву и додају је тиме послата јасна порука да тужилаштво не гледа благонаклоно да било ко угрожава жртву због њене припадности одређеној друштвеној групи према којој има предрасуде и осећа мржњу.

„Злочин из мржње“ уведен је у кривично законодавство Србије 24. децембра 2012. године, у члану 54а, као посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње.

Овом одредбом прописано је да „ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела“.

Како су за Танјуг рекли у тужилаштву, иако је прошло више од пет година од доношења овог закона, пракса указује на одређене нејасноће важећег законског решења, које отежава адекватну примену члана 54а Кривичног законика.

Због тога је Републичко јавно тужилаштво у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији израдило „Смернице за кривично гоњење злочина из мржње“, да би се јавним тужиоцима указало на значај нормирања злочина из мржње, као и на њихову дужност да спроведу ефикасну истрагу у откривању и кривичном гоњењу учинилаца ових кривичних дела, у складу са међународним стандардима, истичу у тужилаштву.

У тужилаштву појашњавају да се за ефикасно кривично гоњење учинилаца кривичних дела учињених из мржње претпоставља откривање мржње као побуде за извршење кривичног дела у што ранијој фази.

Јавни тужилац треба да прикупи и у оптужном акту предложи све доказе на основу којих се утврђује да је кривично дело учињено из мржње, док судови приликом одмеравање казне у оваквим случајевима, поред околности из члана 54. Кривицног законика, мржњу као побуду за извршење кривичног дела треба обавезно да цене као отежавајућу околност.

Осим тога, јавни тужилац треба да у чињенични опис дела у оптужном акту унесе и околности из којих произилази да је конкретно кривично дело учињено из мржње у смислу члана 54а Кривичног законика.

Преузето са сајта РТС

 


Прва пресуда за злочин из мржње, порука – насиље кажњиво

Комитет правника за људска права саопштио је да је донета прва правоснажна пресуда за кривично дело злочина из мржње, а реч је о случају насиља у породици над ЛГБТ особом у којем је мотив злочина узет као отежавајућа околност.

У поступку који је водила адвокатица Јукома Кристина Тодоровић, насиље у породици било је мотивисано чињеницом да је оштећени припадник ЛГБТ популације.

„Насиље у поородици трајало је низ година, отац је био агресиван према сину, јер му је открио сексуалну оријентацију. Син је поднео пријаву, али пошто није имао заступника, кривична пријава је одбачена. Будући да насиље није заустављено, понављало се, као и према мајци, обратио се нама, препознали смо да је дело из мржње. Отац се бранио да све то не би урадио да син није геј“, испричала је Кристина Тодоровић како је текао поступак.

Она је објаснила да злочин из мржње није нови елемент, али да је проблем био у томе што се није знало чија је обавеза да се позове на тај члан.

„Ми смо приметили да тужилаштво и полиција инсистирају да се особа „аутује“, уместо да се истражује мотив напада. Надам се да је ово знак да ће правосуђе да истражује мотив, уместо да неког приморава да се „аутује“ као ЛГБТ“, каже Стефан Шпаравало.

„Да ли је на полицији, тужилаштву или суду. Ми смо расправљали о томе, Тужилаштво има обавезу да укључи тај члан да би суд могао да донесе пресуду. Овај мотив се третира као отежавајућа околност, мотив мржње одређује да ће суд одредити строжу казну, ако је дело почињено из мржње“, каже Тодоровић.

Активиста организације „Да се зна“ Стефан Шпаравало каже да је добро што коначно имамо реакцију надлежних институција уз поруку да је насиље кажњиво. Како каже, имамо реакцију државе да се насиље над ЛГБТ особама санкционише.

„Национални демократски институт је радио истраживање – 70 одсто ЛГБТ особа доживело је неку врсту психичког насиља, 23 одсто неку врсту физичког насиља. Само 11 одсто пријављује случајеве насиља, док већина случајева остаје у сивој зони и непријављена. Ми смо мапирали 34 злочина из мржње, то није коначан број, јер се ЛГБТ заједница налази свуда, тешко је доћи до ЛГБТ особа пошто нису сви аутовани, а наш задатак је да и даље тражимо“, каже Шпаравало.

Он је навео да ова пресуда треба да охрабри припаднике заједнице, јер је показала да држава има средства и начине да пружи заштиту. Поред тога, каже, заштићене су и друге заједнице, и нада се да ће пресуда имати далекосежни значај.

На питање колико је присутно насиље у породици, гости су сагласни да га има, али да често остаје скривено од органа, јер се жртве боје да пријаве.

„Неретко остају скривени и од органа, то јесте проблем, рецимо, особа ЛГБТ популације је одбила да буде сведок у једном поступку, дешава се да губимо сведоке“, каже Кристина Тодоровић.

„Искуство у раду са жртвама показује да је присутно насиље у породици, они се плаше да пријаве јер би позив дошао на кућну адресу, млађи су економски зависни од породице и онда се плаше“, каже Стефан Шпаравало.

Преузето са сајта N1

 


Суд условно казнио оца за злостављање сина хомосексуалца

Београђанин оглашен кривим за насиље у породици из мржње, што је прва оваква правоснажна пресуда у Србији. – Тортуру трпела и мајка

У Србији је донета прва правоснажна пресуда у којој је, приликом одмеравања казне, мотив мржње узет као посебно отежавајућа околност. Изрекао ју је Први основни суд у Београду након што је утврдио да је окривљени З. С. годину и по дана претио убиством и вербално и физички малтретирао сина И. С. (36) само зато што је хомосексуалац.

Поред сина, окривљени је на исти начин малтретирао и своју супругу зато што је „прикривала сина”, односно од њега крила његово сексуално опредељење.

Одлуком суда, З. С. је оглашен кривим за два кривична дела насиља у породици. Иако је за свако дело понаособ осуђен на осам, односно шест месеци затвора, јединствена казна била је много блажа. Изречена му је условна осуда од годину дана, која се неће извршити уколико не почини друго кривично дело у наредне три године. Истовремено, З. С. је забрањено да сину и супрузи, годину дана од правноснажности пресуде, прилази на удаљеност мању од 100 метара, али и да их узнемирава.

Како су се поступајући тужилац и окривљени одмах по објављивању пресуде одрекли права жалбе, пресуда је постала правоснажна.

У пресуди у коју је „Политика” имала увид, наводи се да је З. С. октобра 2013. године, након сазнања да му је син хомосексуалне оријентације, вербално напао И. С. говорећи му да ће га убити и сравнити са земљом у случају да је геј. Истога дана, својој супрузи је, називајући је погрдним именом, претио да ће му платити за прикривање сина.

– Неколико тренутака касније З. С. је изашао из стана, а након што се вратио поново је сину претио да ће га убити. Исто ће, казао је, урадити и особи коју доведе у стан. З. С. је говорио сину да мора да се промени или ће га заклати – наводи се у пресуди Првог основног суда.

Окривљени се није зауставио на вербалним увредама и претњама. Само недељу дана након првог инцидента, он је у припитом стању, сина истерао из просторије у којој је са мајком гледао телевизор вичући да не може да гледа болесника у својој соби.

– Након што је супругу назвао погрдним именом и променио канал, З. С. је насрнуо на сина, оборио телевизор на под и ударио му шамар. Пошто је мајка оштећеног стала између њих, окривљени ју је ударио у лице због чега је несрећна жена пала на под. Викао је да ће он или излечити сина или ће га сместити у затвор где ће га грубо силовати. Супругу је оптуживао да је крива што је од њега крила сексуално опредељење њиховог сина, а потом запретио да ће их обоје убити, да ће њу сместити у лудницу и да га неће срамотити и кварити његове корене – наводи се даље у пресуди.

Претње и увреде постале су готово свакодневне, да би 4. децембра 2013. године, окривљени запретио сину да мора да се одсели у Холандију „где трпе такве болеснике”. Истовремено је супругу вређао да је психички оболела „када може да штити п….”.

Најдрастичнији напад оца на сина догодио се 13. априла 2015. године. Физички насрћући на И. С. и говорећи му да је „неверник, ужасна п….”, окривљени је узео виљушку, набио га уз фрижидер и њоме га огребао испод пазуха.

– Супруга је 14. маја 2015. позвала З. С. да јој помогне због хаварије у купатилу породичног стана. Уместо да отклони квар, окривљени ју је назвао стоком и викао на њу „каква си, што сам те оженио”, а потом је напао с леђа, стежући је за врат и десну руку изнад лакта – наводи се у пресуди.

Прва пресуда за насиље из мржње

Комитет правника за људска права (ЈУКОМ) је, после доношења пресуде против З. С. због насиља у породици из мржње, подсетио да је децембра 2012. године у Кривични законик Републике Србије уведен члан 54-а у ком се наводи да ће се кривично дело мотивисано мржњом због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета друге особе ценити као обавезна отежавајућа околност.

Представници ЈУКОМ-а наводе да од тада она није узета у обзир ни у једној пресуди, упркос бројним пријавама које су подносиле невладине организације и појединци.

Према истраживању које су спровеле организације које се залажу за права ЛГБТ популације, ове особе, због своје сексуалне оријентације у 40 одсто случајева насиље доживљавају од чланова породице.

– Стога је ова пресуда од нарочитог значаја за заштиту права ЛГБТ особа, али и припадника осталих мањинских група. Надамо се да ће она утицати на судску праксу у оваквим и сличним случајевима – саопштено је из ЈУКОМ-а.

Преузето са сајта Политика

 


БЕОГРАЂАНИН ПРЕТУКАО СИНА И ИЗБО ГА ВИЉУШКОМ ЗАТО ШТО ЈЕ ГЕЈ! На суђењу за ЗЛОЧИН ИЗ МРЖЊЕ добио условну робију!

Београђанин З. С. (59) осуђен на годину дана затвора, условно на три године, јер је вређао и тукао свог сина И. С. само зато што је овај хомосексуалац. Отац добио и забрану приласка сину и бившој жени

Београђанин З. С. (59) осуђен је крајем октобра на условну казну затвора јер је физички и психички малтретирао сина И. С., само зато што је овај хомосексуалац! Насилник је, према пресуди, малтретирао и бившу супругу јер је бранила њиховог сина геја, па је З. С. забрањено и да им прилази на мање од 100 метара!

„Виљушка

З. С. је у налету беса зграбио виљушку, прибио сина уз фрижидер и избо га по грудима и пазуху“

 

Ово је прва пресуда у Србији за насиље у ком је главни мотив мржња, у овом случају према геј популацији, којој припада син осуђеног!

Како смо сазнали од извора из истраге, насиље према сину и супрузи трајало је годинама, практично откада је З. С. сазнао да му је једино дете хомосексуалац. Малтретирање је кулминирало у периоду од 2013. до 2015, кад је З. С. скоро свакодневно вербално или физички насртао на сина, вређајући га због његовог сексуалног опредељења, али и на супругу, јер га је бранила.

– Сину је у једном тренутку прекипело то злостављање, па је насилном оцу рекао да се „тера у ку*ац“. З. С. је у налету беса зграбио виљушку, прибио је сина уз фрижидер и избо га по горњем делу груди и по пазуху. Окривљени је, такође, насртао и на своју тадашњу супругу, коју је називао курвом, проклињао је и стезао рукама за врат и руке – каже наш извор.

Мајка и син нису више желели да трпе тортуру, па су пријавили З. С. и он је крајем октобра ове године правоснажно осуђен за насиље у породици, са мотивима мржње.

У Првом основном тужилаштву у Београду нису желели да причају о детаљима овог случаја, у циљу заштите идентитета оштећених.

– Тужилаштво је доказало да је оптужени извршио кривично дело насиље у породици из мржње према свом сину због његове сексуалне оријентације, те да је насиље које је предузимао према сину и супрузи учињено из предрасуда и мржње према групи којој његов син припада – објаснили су у тужилаштву.

Иначе, „злочин из мржње“ уведен је у кривично законодавство Србије 24. децембра 2012. године, у члану 54а. Овом одредбом прописано је да, ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу.

Међутим, иако је прошло више од пет година од доношења овог закона, пракса је показала одређене нејасноће важећег законског решења, које је отежавало адекватну примену спорног члана 54а Кривичног законика. Тек уз консултације са Републичким јавним тужилаштвом, и уз сарадњу са Мисијом ОЕБС у Србији, утврђене су смернице за кривично гоњење злочина из мржње, па је прва пресуда за ово дело донета тек после шест година, и то у поступку против насилног оца З. С. из Београда.

Преузето са сајта Informer

С А О П Ш Т Е Њ Е

Поводом догађаја од 06.10.2018. године када је група НН лица извршила насиље у клубу „Комитет“ у Београду, у ул. Карађорђева бр. 2-4, Првом основном јавном тужилаштву у Београду, као стварно и месно надлежном достављен је извештај Министарства унутрашњих послова, након чега је ово тужилаштво наложило да се у предистражном поступку предузму све оперативне радње из надлежности полиције, а у циљу утврђивања идентитета учесника овог догађаја.

Захваљујући доброј сарадњи полиције и тужилаштва утврђен је идентитет седморице учесника критичног догађаја и то М.Х. (25), П.К. (25), М.Ч. (24), С.Б. (26), А.В. (27), М.М. (36) и М.В. (30), којима је најпре одређено задржавање, а након тога по предлогу тужилаштва Први основни суд у Београду одредио им је притвор, те је покренут кривични поступак против именованих.

У току доказног поступка Прво основно јавно тужилаштво у Београду је у својству осумњичених саслушало М.Х. (25), П.К. (25), М.Ч. (24), С.Б. (26), А.В. (27), М.М. (36) и М.В. (30), те су испитани сведоци оштећени, као и сведоци очевици и извршена су потребна вештачења. Након спроведених доказних радњи Прво основно јавно тужилаштво у Београду поднело је оптужни акт против М.Х. (25), П.К. (25), М.Ч. (24), С.Б. (26), А.В. (27), М.М. (36) и М.В. (30) због постојања оправдане сумње да су извршили по једно кривично дело Насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1.  Кривичног законика.

Такође, по налогу овог тужилаштва полиција ће наставити да предузима све оперативне радње из своје надлежности како би се утврдио идентитет и осталих НН лица која су учествовала у критичном догађају, против којих ће накнадно бити покренут кривични поступак.


Седам хулигана на оптужници због дивљања у Бетон хали

Прво основно jавно тужилаштво у Београду подигло jе данас оптужницу против седморице осумњичених за насилничко понашање у београдскоj Бетон хали, када су у ноћи између 6. и 7. октобра у клубу „Kомитет“претукли неколико људи и ломили инвентар.

БEOГРAД – Прво основно jавно тужилаштво у Београду подигло jе данас оптужницу против седморице осумњичених за насилничко понашање у београдскоj Бетон хали, када су у ноћи између 6. и 7. октобра у клубу „Kомитет“претукли неколико људи и ломили инвентар.
Oптужним предлогом коjи jе поднет суду за насилничко понашање терете се M.Х. (25), П.K. (25), M.Ц. (24), С.Б. (26), A.В. (27), M.M. (36) и M.В. (30), речено jе Танјугу у том тужилаштву.

Преузето са сајта Танјуг


Ово су осумњичени за напад и демолирање клуба Комитет у Бетон хали

Оптужним актом обухваћени су: Милош Хркман (25), Предраг Кошпрдић (25), Марко Чичковић (24), Стефан Беливук (26), Александар Видојевић (27). Тужилаштво терети и М. М. (36) и М. В. (30)

ПРВО основно јавно тужилаштво поднело је надлежном суду оптужни предлог против седморице окривљених за упад у клуб “Комитет” у Бетон хали 6. октобра ове године.

На терет им се ставља кривично дело насилничко понашање.

Оптужним актом обухваћени су: Милош Хркман (25), Предраг Кошпрдић (25), Марко Чичковић (24), Стефан Беливук (26), Александар Видојевић (27). Тужилаштво терети и М. М. (36) и М. В. (30).

Они су саслушани, као и сведоци, а полиција по налогу тужилаштва рад на утврђивању идентитета још неколико особа које су учествовале у догађају.

Преузето са сајта вечерњеНОВОСТИ


ДИВЉАЛИ У БЕТОН ХАЛИ, ДЕМОЛИРАЛИ КЛУБ, ПРЕТУКЛИ ОБЕЗБЕЂЕЊЕ: Подигнута оптужница против седморице хулигана

Прво основно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против хулигана који су пре месец дана демолирали клуб „Комитет“ у Бетон Хали и претукли припаднике обезбеђења.

Како Курир сазнаје, на оптужници се налазе седморица хулигана, од којих се већина током истраге бранила ћутањем.

Како сазнајемо њима се на терет ставља кривично дело насилничко понашање.

Оптужним предлогом који је поднет суду за насилничко понашање терете се М.Х. (25), П.К. (25), М.Ц. (24), С.Б. (26), А.В. (27), М.М. (36) и М.В. (30).

Преузето са сајта Курир

 


Подигнута оптужница против осумњичених за насиље у Бетон хали

Против седморице осумњичених за насилничко понашање у београдској Бетон хали, Прво основно јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу.

Оптужним предлогом који је поднет суду за насилничко понашање терете се М. Х. (25), П. К. (25), М. Ц. (24), С. Б. (26), А. В. (27), М. М. (36) и М. В. (30), речено је Танјугу у Првом основном јавном тужилаштву у Београду.

Осумњичени се терете да су у ноћи између 6. и 7. октобра у клубу „Комитет“ претукли неколико људи и ломили инвентар.

По налогу овог тужилаштва полиција ће наставити да предузима све оперативне радње из своје надлежности како би се утврдио идентитет и осталих НН лица која су учествовала у овом инциденту, против којих ће накнадно бити покренут кривични поступак.

У току доказног поступка Прво основно јавно тужилаштво у Београду је саслушано осумњичене, испитало оштеће и сведоке и очевице догађаја а извршена су и потребна вештачења.

Преузето са сајта РТС

С А О П Ш Т Е Њ Е

Лажно пријављивање и лажно сведочење код насиља у породици

 

Одељење за борбу против насиља у породици, које је у мају 2015. године формирано у Првом основном јавном тужилаштву у Београду, поред Одељења за општи криминал, Привредног одељења и Одељења за спречавање грађења без грађевинске дозволе, бележи одличне резултате. Ово одељење допринело је ефикаснијој примени Закона о спречавању насиља у породици који је ступио на снагу дана 01.06.2017. године, све захваљујући поступајућим заменицима који су специјализовани за предметну материју. У оквиру Одељења за борбу против насиља у породици остварена је мултисекторска сарадња на највишем нивоу између овог Тужилаштва, Центра за социјални рад, Министарства унутрашњих послова, здравствених установа и других државних органа, а све у циљу што бржег откривања и препознавања насиља, као и пружању заштите оштећенима. Такође, дана 09.05.2016. године у Првом тужилаштву у Београду почела је са радом Служба за информисање оштећених лица и сведока, која је оформљена на предлог Републичког јавног тужилаштва, и једина је у основном тужилаштву, а постоји и у свим Вишим јавним тужилаштвима у Србији.

 

            Међутим, оснивање Одељења за борбу против насиља у породици, а поготово усвајање и имплементација Закона о спречавању насиља у породици, мултисекторска сарадња свих надлежних државних органа на највишем нивоу, као и све ефикасније деловање поступајућих заменика јавног тужиоца како на бржем откривању учинилаца и препознавању насиља, тако и на спречавању насиља у породици превентивним деловањем на могуће учиниоце кривичних дела, као и оснивање Службе за информисање оштећених лица и сведока, те пружање заштите оштећеним лицима, односно жртвама, донели су и одређене злоупотребе.

 

Наиме, у пракси постоје случајеви лажног пријављивања као и лажног сведочења у вези са насиљем у породици. Наведене радње су инкриминисане и представљају кривично дело Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика и кривично дело Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика. Разни су мотиви за овакво поступање чланова породице, најчешће су то неке личне освете, могуће уцене ради остваривања неке материјалне користи, незадовољства због кршења обећања члана породице да ће престати да конзумира алкохол или психоактивне супстанце, док је код брачних партнера често и прељуба мотив за лажно пријављивање или лажно сведочење. Такође, услед оваквог понашања чланова породице често долази до злоупотребе деце, а у већим породичним заједницама могуће су злоупотребе и од стране тазбинских сродника, као и од побочних крвних сродника.

 

Уколико се током извођења доказа у поступку због кривичног дела Насиље у породици из члана 194. Кривичног законика утврди да је у конкретном случају дошло до лажног пријављивања или лажног сведочења, те да је постојала намера лица које је лажно пријавило дело или дало лажни исказ, као и да наведене радње нису предузете услед оправданог страха потенцијалне жртве или перцепције оштећеног лица, ово тужилаштво по службеној дужности започиње кривично гоњење због кривичног дела Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика или кривичног дела Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика.

 

Наиме, након подношења кривичне пријаве тим за координацију, кога чини поступајући заменик јавног тужиоца, водитељ случаја Центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник процењује постојање висине и степена ризика, те уколико тим утврди да у конкретном случају постоји висок степен ризика, поступајући заменик јавног тужиоца спроводи доказне радње како би утврдио да ли су у конкретном случају остварени сви битни елементи кривичног дела Насиље у породици из члана 194. Кривичног законика. Уколико се у радњама пријављеног не стичу сви битни елементи наведеног кривичног дела, то не значи да ће постојати кривично дело лажно пријављивање или давање лажног исказа, имајући у виду да се у сваком конкретном случају процењује субјективни осећај жртве, што је посебно важно у случајевима када се као последица кривичног дела Насиље у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице. С тога, постојање кривичног дела Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика и кривичног дела Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика, је у пракси чешће доказиво када се ради о физичком насиљу, нпр. када оштећено лице тврди да је задобило повреде од старне пријављеног на одређени начин и у прилог својих тврдњи приложи медицинску документацију, те у току доказног поступка вештачењем буде утврђено да механизам настанка предметних повреда не одговара казивању оштећеног лица, или уколико оштећено лице наводи да је над њим извршено насиље у одређено време и на одређеном месту, а из других изведених доказа (нпр. увидом у путну исправу пријављеног или снимак са сигурнсоних камера) буде утврђено да пријављени није био присутан у наведено време на наведеном месту.

 

Такође, уколико приликом самог пријављивања кривичног дела насиље у породици дежурни заменик на основу свих расположивих доказа и изјава учесника предметног догађаја као и присутних сведока очевидаца, утврди да се у конкретном случају ради о лажном пријављивању, биће дат налог надлежној полицијској станици да се против наводне жртве поднесе кривична пријава за кривично дело Лажно пријављивање из чл. 334 Кривичног законика. Из напред наведеног разлога, дежурни заменик Првог основног јавног тужилаштва у Београду дао је налог да се против М.С. (44) поднесе кривична пријава због кривичног дела Лажно пријављивање из чл. 334 Кривичног законика, а све како би се смањио број оваквих злоупотреба.

 

Отпочињање кривичног гоњења по службеној дужности због кривичног дела Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика или кривичног дела Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика, доприноси ефикаснијем раду Одељења за борбу против насиља у породици, имајући у виду да се на овај начин постиже сврха како специјалне тако и генералне превенције на учиниоце ових кривичних дела, односно смањење броја лажних пријава за насиље у породици, као и давања лажних иказа. Такође, на овај начин омогућено је усмеравање стручних кадрова и средстава у оквиру рада овог одељења на поступање по кривичним пријавама из којих произилази основ сумње да се у радњама пријављених лица стичу сви битни елементи кривичног дела Насиље у породици из члана 194. Кривичног законика.

 


фото MУП Србиjе, илустрациjа
фото MУП Србиjе, илустрациjа

Лажне жртве насиља у породици злоупотребљаваjу права

 

Tоком нешто више од годину примене Закона о спречавању насиља у породици било jе и више злоупотреба права, тако што су поjедине особе

лажно приjављивале насилника и себе представљале као жртве или су пак лажно сведочиле о непостоjећем насиљу.

БEOГРAД – Tоком нешто више од годину примене Закона о спречавању насиља у породици било jе и више злоупотреба права, тако што су поjедине особе лажно приjављивале насилника и себе представљале као жртве или су пак лажно сведочиле о непостоjећем насиљу.
У Првом основном jавном тужилаштву у Београду за Танјуг кажу да су разни мотиви за овакво понашање чланова породице.
Преузето са сајта ТАНЈУГ

Лажно пријављују породично насиље из љубоморе и освете, а нису ни свесни да тиме чине два кривична дела

Услед оваквог понашања чланова породице често долази и до злоупотребе деце

 

Током нешто више од године дана примене Закона о спречавању насиља у породици било је и више злоупотреба права, тако што су поједине особе лажно пријављивале насилника и себе представљале као жртве или су пак лажно сведочиле о непостојећем насиљу.

У Првом основном јавном тужилаштву у Београду за Тањуг кажу да су разни мотиви за овакво понашање чланова породице.

Најчешће је реч о личној освети, затим могућој уцени ради остваривања неке материјалне користи, незадовољства због кршења обећања члана породице да ће престати да конзумира алкохол или дрогу, док је код супружника често и прељуба мотив за лажно пријављивање или лажно сведочење.

Такође, услед оваквог понашања чланова породице често долази и до злоупотребе деце, а у већим породичним заједницама могуће су злоупотребе које чине тазбински сродници, као и побочни крвни сродници.

Овај вид злоупотребе законских права законом је санкционисан кроз два кривична дела „лажно пријављивање“ и „давање лажног исказа“.

У Првом основном тужилаштву у току је поступање по више кривичних пријава за ова дела, а као најупечатљвиији случај наводе поступак у којем је дежурни заменик тужиоца налог да се против М. С. (44) поднесе кривична пријава због кривичног дела лажно пријављивање.

Одељење за борбу против насиља у породици Првог основног тужилаштва је за годину дана примене Закона о спречавању насиља у породици поступало по чак 322 пријаве за породично насиље или непосредну опасност од њега, као и по више од 600 кривичних пријава за кривично дело насиље у породици, а током рада сусрело се и са сумњама да је реч о злоупотреби права.

У тужилаштву кажу да се по службеној дужности започиње кривично гоњење особе уколико се током извођења доказа у поступку због кривичног дела насиље у породици утврди да је дошло до лажног пријављивања или лажног сведочења и да је постојала намера особе која је пријавила лажно дело или дала лажни исказ, као и да то није предузела услед оправданог страха или личне перцепције.

Наиме, након подношења кривичне пријаве за насиље у породици, Тим за координацију, који чине поступајући заменик јавног тужиоца, водитељ случаја Центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник, процењује постојање висине и степена ризика од насиља.

Уколико Тим утврди да у конкретном случају постоји висок степен ризика, поступајући заменик јавног тужиоца спроводи доказне радње како би утврдио да ли су у конкретном случају остварени сви битни елементи кривичног дела насиље у породици.

Међутим, уколико се у радњама пријављене особе не стичу сви битни елементи наведеног кривичног дела, то не значи да ће одмах постојати кривично дело лажно пријављивање или давање лажног исказа, јер тим у сваком конкретном случају процењује субјективни осећај жртве.

То је, како кажу у тужилаштву, посебно важно у случајевима када се као последица кривичног дела насиље у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице.

У тужилаштву напомињу да је постојање кривичних дела лажно пријављивање или давање лажног исказа у пракси лакше доказиво када се ради о физичком насиљу.

На пример, када особа тврди да ју је повредио пријављени на одређени начин и у прилог својих тврдњи приложи медицинску документацију, а у току доказног поступка вештачењем буде утврђено да механизам настанка повреда не одговара наводима особе која је пријавила насиље.

Иста ситуација је и уколико особа тврди да је над њом извршено насиље у одређено време и на одређеном месту, а из других изведених доказа (на пример увидом у путну исправу или снимак са сигурнсоних камера) буде утврђено да пријављени није био присутан у наведено време на наведеном месту.

Такође, уколико приликом самог пријављивања кривичног дела насиље у породици дежурни заменик на основу свих расположивих доказа, изјава учесника догађаја и очевидаца, утврди да се у конкретном случају ради о лажном пријављивању, он даје налог надлежној полицијској станици да се против наводне жртве поднесе кривична пријава за кривично дело лажно пријављивање.

Због свих тих разлога је и дошло до кривичне пријаве против горе поменуте М.С. (44).

У Првом основном тужилаштву кажу да отпочињање кривичног гоњења по службеној дужности због кривичног дела лажно пријављивање или кривичног дела давање лажног исказа доприноси ефикаснијем раду Одељења за борбу против насиља у породици, имајући у виду да се на овај начин постиже сврха како специјалне тако и генералне превенције на учиниоце ових кривичних дела, и утиче на смањење броја лажних пријава и лажних исказа.

Такође, на овај начин омогућено је усмеравање стручних кадрова и средстава на поступање по кривичним пријавама код којих постоји основ сумње да су жртве породичног насиља, истичу у тужилаштву.

Преузето са сајта Телеграф

 


Лажно пријављују насиље у породици због ОСВЕТЕ, УЦЕНЕ ИЛИ ПРЕЉУБЕ, подигнуте и прве кривичне пријаве

Током нешто више од годину примене Закона о спречавању насиља у породици било је и више злоупотреба права, тако што су поједине особе лажно пријављивале насилника и себе представљале као жртве или су пак лажно сведочиле о непостојећем насиљу.

У Првом основном јавном тужилаштву у Београду за Тањуг кажу да су разни мотиви за овакво понашање чланова породице.

Освета, уцена и прељуба

Најчешће је реч о личној освети, затим могућој уцени ради остваривања неке материјалне користи, незадовољства због кршења обећања члана породице да ће престати да конзумира алкохол или дрогу, док је код супрузника често и прељуба мотив за лажно пријављивање или лажно сведочење.

Такође, услед оваквог понашања чланова породице често долази и до злоупотребе деце, а у већим породичним заједницама могуће су злоупотребе које чине тазбински сродници, као и побочни крвни сродници.

Овај вид злоупотребе законских права законом је санкционисан кроз два кривична дела „лажно пријављивање“ и „давање лажног исказа“.

У Првом основном тужилаштву у току је поступање по више кривичних пријава за ова дела, а као најупечатљвиији случај наводе поступак у којем је дежурни заменик тужиоца налог да се против М. С. (44) поднесе кривична пријава због кривичног дела лажно пријављивање.

Одељење за борбу против насиља у породици Првог основног тужилаштва је за годину дана примене Закона о спречавању насиља у породици поступало по чак 322 пријаве за породично насиље или непосредну опасност од њега, као и по више од 600 кривичних пријава за кривично дело насиље у породици, а током рада сусрело се и са сумњама да је реч о злоупотреби права.

У тужилаштву кажу да се по службеној дужности започиње кривично гоњење особе уколико се током извођења доказа у поступку због кривичног дела насиље у породици утврди да је дошло до лажног пријављивања или лажног сведочења и да је постојала намера особе која је пријавила лажно дело или дала лажни исказ, као и да то није предузела услед оправданог страха или личне перцепције.

Наиме, након подношења кривичне пријаве за насиље у породици, Тим за координацију, који чине поступајући заменик јавног тужиоца, водитељ случаја Центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник, процењује постојање висине и степена ризика од насиља.

Уколико Тим утврди да у конкретном случају постоји висок степен ризика, поступајући заменик јавног тужиоца спроводи доказне радње како би утврдио да ли су у конкретном случају остварени сви битни елементи кривичног дела насиље у породици.

Важан је субјективни осећај жртве

Међутим, уколико се у радњама пријављене особе не стичу сви битни елементи наведеног кривичног дела, то не значи да ће одмах постојати кривично дело лажно пријављивање или давање лажног исказа, јер тим у сваком конкретном случају процењује субјективни осећај жртве.

То је, како кажу у тужилаштву, посебно важно у случајевима када се као последица кривичног дела насиље у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице.

У тужилаштву напомињу да је постојање кривичних дела лажно пријављивање или давање лажног исказа у пракси лакше доказиво када се ради о физичком насиљу.

Кад се тврдња не поклапа са доказима

На пример, када особа тврди да ју је повредио пријављени на одређени начин и у прилог својих тврдњи приложи медицинску документацију, а у току доказног поступка вештачењем буде утврђено да механизам настанка повреда не одговара наводима особе коај је пријавила насиље.

Иста ситуација је и уколико особа тврди да је над њом извршено насиље у одређено време и на одређеном месту, а из других изведених доказа (на пример увидом у путну исправу или снимак са сигурнсоних камера) буде утврђено да пријављени није био присутан у наведено време на наведеном месту.

Такође, уколико приликом самог пријављивања кривичног дела насиље у породици дежурни заменик на основу свих расположивих доказа, изјава учесника догађаја и очевидаца, утврди да се у конкретном случају ради о лажном пријављивању, он даје налог надлежној полицијској станици да се против наводне жртве поднесе кривична пријава за кривично дело лажно пријављивање.

Због свих тих разлога је и дошло до кривичне пријаве против горе поменуте М.С. (44).

У Првом основном тужилаштву кажу да отпочињање кривичног гоњења по службеној дужности због кривичног дела лажно пријављивање или кривичног дела давање лажног исказа доприноси ефикаснијем раду Одељења за борбу против насиља у породици, имајући у виду да се на овај начин постиже сврха како специјалне тако и генералне превенције на учиниоце ових кривичних дела, и утиче на смањење броја лажних пријава и лажних иказа.

Такође, на овај начин омогућено је усмеравање стручних кадрова и средстава на поступање по кривичним пријавама код којих постоји основ сумње да су жртве породичног насиља, истичу у тужилаштву.

 

Преузето са сајта Блиц

 


РАЗЛИЧИТИ МОТИВИ! Лажне жртве насиља у породици злоупотребљавају права!

Током нешто више од годину примене Закона о спречавању насиља у породици било је и више злоупотреба права, тако што су поједине особе лажно пријављивале насилника и себе представљале као жртве или су пак лажно сведочиле о непостојећем насиљу

У Првом основном јавном тужилаштву у Београду за Тањуг кажу да су разни мотиви за овакво понашање чланова породице.

Најчешће је реч о личној освети, затим могућој уцени ради остваривања неке материјалне користи, незадовољства због кршења обећања члана породице да ће престати да конзумира алкохол или дрогу, док је код супрузника често и прељуба мотив за лажно пријављивање или лажно сведочење.

Такође, услед оваквог понашања чланова породице често долази и до злоупотребе деце, а у већим породичним заједницама могуће су злоупотребе које чине тазбински сродници, као и побочни крвни сродници.

Овај вид злоупотребе законских права законом је санкционисан кроз два кривична дела „лажно пријављивање“ и „давање лажног исказа“.

У Првом основном тужилаштву у току је поступање по више кривичних пријава за ова дела, а као најупечатљвиији случај наводе поступак у којем је дежурни заменик тужиоца налог да се против М.С. (44) поднесе кривична пријава због кривичног дела лажно пријављивање.

Одељење за борбу против насиља у породици Првог основног тужилаштва је за годину дана примене Закона о спречавању насиља у породици поступало по чак 322 пријаве за породично насиље или непосредну опасност од њега, као и по више од 600 кривичних пријава за кривично дело насиље у породици, а током рада сусрело се и са сумњама да је реч о злоупотреби права.

У тужилаштву кажу да се по службеној дужности започиње кривично гоњење особе уколико се током извођења доказа у поступку због кривичног дела насиље у породици утврди да је дошло до лажног пријављивања или лажног сведочења и да је постојала намера особе која је пријавила лажно дело или дала лажни исказ, као и да то није предузела услед оправданог страха или личне перцепције.

Наиме, након подношења кривичне пријаве за насиље у породици, Тим за координацију, који чине поступајући заменик јавног тужиоца, водитељ случаја Центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник, процењује постојање висине и степена ризика од насиља.

Уколико Тим утврди да у конкретном случају постоји висок степен ризика, поступајући заменик јавног тужиоца спроводи доказне радње како би утврдио да ли су у конкретном случају остварени сви битни елементи кривичног дела насиље у породици.

Међутим, уколико се у радњама пријављене особе не стичу сви битни елементи наведеног кривичног дела, то не значи да ће одмах постојати кривично дело лажно пријављивање или давање лажног исказа, јер тим у сваком конкретном случају процењује субјективни осећај жртве.

То је, како кажу у тужилаштву, посебно важно у случајевима када се као последица кривичног дела насиље у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице.

У тужилаштву напомињу да је постојање кривичних дела лажно пријављивање или давање лажног исказа у пракси лакше доказиво када се ради о физичком насиљу.

На пример, када особа тврди да ју је повредио пријављени на одређени начин и у прилог својих тврдњи приложи медицинску документацију, а у току доказног поступка вештачењем буде утврђено да механизам настанка повреда не одговара наводима особе коај је пријавила насиље.

Иста ситуација је и уколико особа тврди да је над њом извршено насиље у одређено време и на одређеном месту, а из других изведених доказа (на пример увидом у путну исправу или снимак са сигурнсоних камера) буде утврђено да пријављени није био присутан у наведено време на наведеном месту.

Такође, уколико приликом самог пријављивања кривичног дела насиље у породици дежурни заменик на основу свих расположивих доказа, изјава учесника догађаја и очевидаца, утврди да се у конкретном случају ради о лажном пријављивању, он даје налог надлежној полицијској станици да се против наводне жртве поднесе кривична пријава за кривично дело лажно пријављивање.

Због свих тих разлога је и дошло до кривичне пријаве против горе поменуте М.С. (44).
У Првом основном тужилаштву кажу да отпочињање кривичног гоњења по службеној дужности због кривичног дела лажно пријављивање или кривичног дела давање лажног исказа доприноси ефикаснијем раду Одељења за борбу против насиља у породици, имајући у виду да се на овај начин постиже сврха како специјалне тако и генералне превенције на учиниоце ових кривичних дела, и утиче на смањење броја лажних пријава и лажних иказа.

Такође, на овај начин омогућено је усмеравање стручних кадрова и средстава на поступање по кривичним пријавама код којих постоји основ сумње да су жртве породичног насиља, истичу у тужилаштву.

 

Преузето са сајта Информер

С А О П Ш Т Е Њ Е

Одељење за спречавање грађења без грађевинске дозволе

 

           У Првом основном јавном тужилаштву у Београду у оквиру кривичног одељења формирно је Одељење за спречавање грађења без грађевинске дозволе. Наведено одељење формирано је пре свега у циљу превенције и превентивног реаговања свих надлежних државних органа како би се учиниоци кривичног дела Грађење без грађевинске дозволе из члана 219а Кривичног закона спречили да заврше започето кривично дело, као и како би се убудуће смањио број учинилаца овог кривичног дела.

 

           Како је и након ступања на снагу Закона о озакоњењу објеката, односно у периоду од 01.01.2015. године закључно са 25.08.2018. године овом тужилаштву поднето око 500 кривичних пријава против познатих учиниоца због кривичног дела Грађење без грађевинске дозволе из члана 219а Кривичног закона, уз претходну сагласност Републичког јавног тужиоца, јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду донео је одлуку о формирању Одељења за спречавање грађења без грађевинске дозволе, које ће се осим обрађивања предмета из области општег криминала специјалозовати и за поступање по кривичним пријавама које убудуће буду поднете поводом недозвољене градње.

 

           Наиме, “дивља градња” је  инкримисана и представља кривично дело, чија је радња извршења грађење нових објеката или извођење радова на реконструкцији постојећих објеката, без грађевинске дозволе, а које кривично дело је ближе описано у члану 219а Кривичног закона. Извршилац основног облика овог кривичног дела може бити извођач радова и одговорно лице у правном лицу које је извођач радова за које је предвиђена казна затвора од три месеца до три године и новчана казна, као и инвеститор или одговорно лице у правном лицу које је инвеститор објекта, у том случају је предвиђена казна затвора од шест месеци до пет година и новчана казна, док је тежи облик предвиђен када напред наведена лица након доношења решења о обустави радова наставе започету градњу, за шта је прописана казна затвора од једне до осам година и новчана казна.

 

           Прво основно јавно тужилаштво у Београду, као тужилаштво које је месно надлежно са централне градске општине, односно за територију ГО Врачар, ГО Стари град, ГО Савски венац, ГО Палилула и ГО Звездара, сматра да би овакво специјализовано поступање брже и ефикасније остварило циљеве у сузбијању грађења без грађевинске дозволе, како на реконструкцији постојећих објеката тако и на изградњи нових објеката, нарочито оних са већом квадратном површином, а све ради поштовања граница Генералног урбанистичког плана Београда, односно основног, стратешког плана просторног развоја Београда.

 

           Формирањем овог одељења биће омогућено ефикасније искоришћавање свих овлашћења јавног тужиоца која предвиђа Законик о кривичном поступку и Кривични законик, као што су нпр. задржавање и евентуално предлагање притвора за учиниоце овог кривичног дела, одузимање радних машина, грађевинског материјала и других предмета који су били намењени или употребљени за извршење овог кривичног дела.

 

           Циљ рада овог одељења је мултисекторска сарадња на још вишем нивоу са свим државним органима надлежним за решавање питања недозвољење градње, као и стална координација овог тужилаштва са Градским секретаријатом за инспекцијске послове-сектором за грађевински и урбанистички инспекцијски надзор, Грађевинским иснспекцијама градских општина, представницима Министарства грађевинарста, саобраћаја и инфраструктуре, као и представницима Министарства унутрашњих послова, а све ради благовременог сузбијања свих појавних облика недозвољење градње и вршења како специјлане тако и генералне превенције, односно спречавање учиниоца да чини кривично дело Грађење без грађевинске дозволе из члана 219а Кривичног закона, те утицај на њега да убудуће не чини кривично дело, као и утицај на друге да не чине ово кривично дело.

 

           У оквиру Кривичног одељења поред новоформираног Одељења за спречавање грађења без грађевинске дозволе, у овом тужилаштву већ постоје Одељење за борбу против насиља у породици, Привредно и Истражно одељење, односно Истражни центар. Такође, мимо кривичног постоји и Одељење за привредне преступе, које је једино стварно и месно надлежно за поступање на целој територији града Београда и које заступа оптужне акте пред Привредним судом у Београду.

 


Специjални тужиоци за борбу против дивље градње у Београду

У Првом основном jавном тужилаштву у Београду формирано jе Oдељење за спречавање грађења без грађевинске дозволе, специjализовано за поступање по кривичним приjавама за такозвану дивљу градњу, у циљу превенциjе извршења тог кривичног дела и смањења броjа учинилаца, речено jе данас Танјугу у том тужилаштву.

БEOГРAД – У Првом основном jавном тужилаштву у Београду формирано jе Oдељење за спречавање грађења без грађевинске дозволе, специjализовано за поступање по кривичним приjавама за такозвану дивљу градњу, у циљу превенциjе извршења тог кривичног дела и смањења броjа учинилаца, речено jе данас Танјугу у том тужилаштву.

Наиме, након ступања на снагу Закона о озакоњењу обjеката 1. jануара 2015. до 25. августа ове године, због кривичног дела „грађење без грађевинске дозволе“ око 500 кривичних приjава против познатих учинилаца поднето jе само овом београдском тужилаштву, коjе jе надлежно за градске општине Стари Град, Врачар, Звездара, Савски венац и Палилула.

Преузето са сајта ТАНЈУГ


Специјални тужиоци за борбу против дивље градње у Београду

 

У Првом основном јавном тужилаштву у Београду формирано је Одељење за спречавање грађења без грађевинске дозволе, специјализовано за поступање по кривичним пријавама за такозвану дивљу градњу, у циљу превенције извршења тог кривичног дела и смањења броја учинилаца, речено је „Танјугу“ у том тужилаштву.

Након ступања на снагу Закона о озакоњењу објеката 1. јануара 2015. до 25. августа ове године, због кривичног дела „грађење без грађевинске дозволе“ око 500 кривичних пријава против познатих учинилаца поднето је само овом београдском тужилаштву, које је надлежно за градске општине Стари Град, Врачар, Звездара, Савски венац и Палилула.

Подаци Градске управе говоре да је буџет града Београда нелегалном градњом оштећен за више од 70 милиона динара.

Због тога је, уз сагласност Републичког јавног тужиоца, Тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду донео одлуку о формирању посебног Одељења за спречавање грађења без грађевинске дозволе, које ће се специјалозовати за поступање по кривичним пријавама које убудуће буду поднете поводом дивље градње.

У тужилаштву истичу да је циљ поступања овог Одељења пре свега превентивно реаговање свих надлежних државних органа како би се учиниоци кривичног дела грађење без грађевинске дозволе спречили да заврше започето кривично дело, као и како би се убудуће смањио број учинилаца.

Наиме, „дивља градња“ представља кривично дело, које карактерише грађење нових или извођење радова на реконструкцији постојећих објеката и то без грађевинске дозволе.

Извршилац основног облика овог кривичног дела, за које је предвиђена казна затвора од три месеца до три године и новчана казна, може бити извођач радова и одговорно лице у правном лицу које је извођач радова.

У случају да кривично дело изврши инвеститор или одговорно лице у правном лицу које је инвеститор објекта, закон предвиђа казну затвора од шест месеци до пет година и новчану казну.

Тежи облик овог кривичног дела 

Тежи облик овог кривичног дела постоји када поменута лица, након доношења решења о обустави радова, наставе започету градњу, за шта је прописана казна затвора од једне до осам година и новчана казна.

Прво основно јавно тужилаштво у Београду, које је месно надлежно са централне градске општине сматра да би овакво специјализовано поступање брже и ефикасније остварило циљеве у сузбијању нелегалне градње и на реконструкцији постојећих и изградњи нових објеката, а нарочито оних са већом квадратном површином.

Ово је посебно важно ради поштовања граница Генералног урбанистичког плана Београда, односно основног, стратешког плана просторног развоја Београда, напомињу у Првом основном тужилаштву.

Кажу да ће формирањем овог одељења бити омогућено ефикасније искоришћавање свих овлашћења јавног тужиоца предвиђених кривичним законима као што су задржавање и евентуално предлагање притвора за учиниоце овог кривичног дела, затим одузимање радних машина, грађевинског материјала и других предмета који су били намењени или употребљени за извршење овог кривичног дела.

Идеја је подизање мултисекторске сарадње на виши ниво са свим државним органима надлежним за решавање питања недозвољење градње, као и стална координација овог тужилаштва са Градским секретаријатом за инспекцијске послове-сектором за грађевински и урбанистички инспекцијски надзор, Грађевинским инспекцијама градских општина, представницима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и представницима МУП-а.

Благовремено сузбијање свих облика недозвољење градње 

Прво основно тужилаштво верује да ће се на овај начин осигурати благовремено сузбијање свих облика недозвољење градње и вршења како специјлане тако и генералне превенције, у смислу спречавања учиниоца да чини кривично дело, као и утицај на њега и друге да убудуће не чине ово кривично дело.

Иначе, поред новофирмираног, Прво основно тужилаштво у Београду у оквиру кривичног одељења већ има специјализована одељења – за борбу против насиља у породици и привредно одељење.

Мимо кривичног има и одељење за привредне преступе које је једино у целом граду Београду и заступа оптузне акте пред Привредним судом.

 

Преузето са сајта РТС

 


Специјални тужиоци за борбу против дивље градње

 

У Првом основном јавном тужилаштву у Београду формирано је Одељење за спречавање грађења без грађевинске дозволе, специјализовано за поступање по кривичним пријавама за такозвану дивљу градњу, у циљу превенције извршења тог кривичног дела и смањења броја учинилаца, речено је Танјугу у том тужилаштву.

Наиме, након ступања на снагу Закона о озакоњењу објеката 1. јануара 2015. до 25. августа ове године, због кривичног дела „грађење без грађевинске дозволе” око 500 кривичних пријава против познатих учинилаца поднето је само овом београдском тужилаштву, које је надлежно за градске општине Стари Град, Врачар, Звездара, Савски венац и Палилула.

Подаци Градске управе говоре да је буџет града Београда нелегалном градњом оштећен за више од 70 милиона динара. Због тога је, уз сагласност Републичког јавног тужиоца, Тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду донео одлуку о формирању посебног Одељења за спречавање грађења без грађевинске дозволе, које ће се специјалозовати за поступање по кривичним пријавама које убудуће буду поднете поводом дивље градње.

У тужилаштву истичу да је циљ поступања овог Одељења пре свега превентивно реаговање свих надлежних државних органа како би се учиниоци кривичног дела грађење без грађевинске дозволе спречили да заврше започето кривично дело, као и како би се убудуће смањио број учинилаца.

Наиме, „дивља градња” представља кривично дело, које карактерише грађење нових или извођење радова на реконструкцији постојећих објеката и то без грађевинске дозволе. Извршилац основног облика овог кривичног дела, за које је предвиђена казна затвора од три месеца до три године и новчана казна, може бити извођач радова и одговорно лице у правном лицу које је извођач радова.

У случају да кривично дело изврши инвеститор или одговорно лице у правном лицу које је инвеститор објекта, закон предвиђа казну затвора од шест месеци до пет година и новчану казну. Тежи облик овог кривичног дела постоји када поменута лица, након доношења решења о обустави радова, наставе започету градњу, за шта је прописана казна затвора од једне до осам година и новчана казна.

Прво основно јавно тужилаштво у Београду, које је месно надлежно са централне градске општине сматра да би овакво специјализовано поступање брже и ефикасније остварило циљеве у сузбијању нелегалне градње и на реконструкцији постојећих и изградњи нових објеката, а нарочито оних са већом квадратном површином.

Ово је посебно важно ради поштовања граница Генералног урбанистичког плана Београда, односно основног, стратешког плана просторног развоја Београда, напомињу у Првом основном тужилаштву.

Кажу да ће формирањем овог одељења бити омогућено ефикасније искоришћавање свих овлашћења јавног тужиоца предвиђених кривичним законима као што су задржавање и евентуално предлагање притвора за учиниоце овог кривичног дела, затим одузимање радних машина, грађевинског материјала и других предмета који су били намењени или употребљени за извршење овог кривичног дела.

Идеја је подизање мултисекторске сарадње на виши ниво са свим државним органима надлежним за решавање питања недозвољење градње, као и стална координација овог тужилаштва са Градским секретаријатом за инспекцијске послове-сектором за грађевински и урбанистички инспекцијски надзор, Грађевинским инспекцијама градских општина, представницима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и представницима Министарства унутрашњих послова.

Прво основно тужилаштво верује да ће се на овај начин осигурати благовремено сузбијање свих облика недозвољење градње и вршења како специјлане тако и генералне превенције, у смислу спречавања учиниоца да чини кривично дело, као и утицај на њега и друге да убудуће не чине ово кривично дело.

Иначе, поред новофирмираног, Прво основно тужилаштво у Београду у оквиру кривичног одељења већ има специјализована одељења – за борбу против насиља у породици и привредно одељење. Мимо кривичног има и одељење за привредне преступе које је једино у целом граду Београду и заступа опту\не акте пред Привредним судом.

 

Преузето са сајта Политика

 


 

Специјални тужиоци за борбу против дивље градње у Београду: Нелегална градилишта руже Град и оштећују буџет за више од 70 милиона динара

 

Око 500 пријава против дивље градње стигло је само за општине Стари Град, Врачар, Звездару, Савски венац и Палилулу

У Првом основном јавном тужилаштву у Београду формирано је Одељење за спречавање грађења без грађевинске дозволе, специјализовано за поступање по кривичним пријавама за такозвану дивљу градњу, у циљу превенције извршења тог кривичног дела и смањења броја учинилаца, речено је данас Тањугу у том тужилаштву.

Наиме, након ступања на снагу Закона о озакоњењу објеката 1. јануара 2015. до 25. августа ове године, због кривичног дела „грађење без грађевинске дозволе“ око 500 кривичних пријава против познатих учинилаца поднето је само овом београдском тужилаштву, које је надлежно за градске општине Стари Град, Врачар, Звездара, Савски венац и Палилула.

Нелегална градња на Савском венцу прети да покрене клизиште, угрожено цело насеље: Комуналци запленили машине, чека се инвеститор (ФОТО) (ВИДЕО)

Подаци Градске управе говоре да је буџет града Београда нелегалном градњом оштећен за више од 70 милиона динара.

Бесправна градња недавно је узнемирила и угрозила житеље Савског венца Фото: Никола Томић
Бесправна градња недавно је узнемирила и угрозила житеље Савског венца Фото: Никола Томић

 

Због тога је, уз сагласност Републичког јавног тужиоца, Тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду донео одлуку о формирању посебног Одељења за спречавање грађења без грађевинске дозволе, које ће се специјалозовати за поступање по кривичним пријавама које убудуће буду поднете поводом дивље градње.

У тужилаштву истичу да је циљ поступања овог Одељења пре свега превентивно реаговање свих надлежних државних органа, како би се починиоци овог кривичног дела спречили да заврше започето кривично дело, као и како би се убудуће смањио број учинилаца.

Дивљи градитељи биће спречени да заврше градњу, кажњени новчано и затвором Фото: пиџабаy.цом
Дивљи градитељи биће спречени да заврше градњу, кажњени новчано и затвором Фото: pixabay.com

 

Наиме, “дивља градња” представља кривично дело, које карактерише грађење нових или извођење радова на реконструкцији постојећих објеката и то без грађевинске дозволе.

Извршилац основног облика овог кривичног дела, за које је предвиђена казна затвора од три месеца до три године и новчана казна, може бити извођач радова и одговорно лице у правном лицу које је извођач радова.

У случају да кривично дело изврши инвеститор или одговорно лице у правном лицу које је инвеститор објекта, закон предвиђа казну затвора од шест месеци до пет година и новчану казну.

Нелегална градња може да покрене клизиште, оштети буџет Града, угрози инфраструктуру, па и животе радника Фото: Никола Томић
Нелегална градња може да покрене клизиште, оштети буџет Града, угрози инфраструктуру, па и животе радника Фото: Никола Томић

 

Тежи облик овог кривичног дела постоји када поменута лица, након доношења решења о обустави радова, наставе започету градњу, за шта је прописана казна затвора од једне до осам година и новчана казна.

ДИВЉА ГРАДЊА РУЖИ БЕОГРАД, ЈЕР СЕ НЕ ПОШТУЈЕ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН

Прво основно јавно тужилаштво у Београду, које је месно надлежно са централне градске општине сматра да би овакво специјализовано поступање брже и ефикасније остварило циљеве у сузбијању нелегалне градње и на реконструкцији постојећих и изградњи нових објеката, а нарочито оних са већом квадратном површином.

Ово је посебно важно ради поштовања граница Генералног урбанистичког плана Београда, односно основног, стратешког плана просторног развоја Београда, напомињу у Првом основном тужилаштву.

Novo odeljenje moći će da efikasnije predlaže eventualni pritvor za učinioce Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy
Ново одељење моћи ће да ефикасније предлаже евентуални притвор за учиниоце Фото-илустрација: Profimedia/Alamy

 

Кажу да ће формирањем овог одељења бити омогућено ефикасније искоришћавање свих овлашћења јавног тужиоца предвиђених кривичним законима као што су задржавање и евентуално предлагање притвора за учиниоце овог кривичног дела, затим одузимање радних машина, грађевинског материјала и других предмета који су били намењени или употребљени за извршење овог кривичног дела.

Идеја је подизање мултисекторске сарадње на виши ниво са свим државним органима надлежним за решавање питања недозвољење градње, као и стална координација овог тужилаштва са Градским секретаријатом за инспекцијске послове-сектором за грађевински и урбанистички инспекцијски наџор, Грађевинским инспекцијама градских општина, представницима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и представницима Министарства унутрашњих послова.

Прво основно тужилаштво верује да ће се на овај начин осигурати благовремено сузбијање свих облика недозвољење градње и вршења како специјлане тако и генералне превенције, у смислу спречавања учиниоца да чини кривично дело, као и утицај на њега и друге да убудуће не чине ово кривично дело.

Преузето са сајта Telegraf.rs

 

С А О П Ш Т Е Њ Е

1. јуна 2018. године навршило се тачно годину дана од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици. Тим поводом јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, Љубивоје Ђорђевић, сумирао је резултате рада посебног одељења за борбу против насиља у породици које је у овом тужилаштву формирано и пре почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, односно у мају 2015. године, које чини осам заменика јавног тужиоца који су специјализовани за ова кривична дела, те је закључио да је закон дао позитивне ефекте јер је остварена мултисекторска сарадња на највишем нивоу између овог Тужилаштва, Центра за социјални рад, Министарства унутрашњих послова, здравствених установа и других државних органа, а све у циљу што бржег откривања и препознавања насиља, као и пружања заштите и подршке оштећенима, што је утицало и на жртве насиља у породици које сада имају више храбрости да пријаве насиље и да активиније учествују у кривичном поступку јер имају поверења у институције система, што резултира ефикаснијем и бржем откривању ових кривичних дела, као и ефикасном и делотворном поступању свих државних органа ( више о начину рада овог одељења можете сазнати кликом на овај линк ).

У овом периоду израђено је 1593 планова заштите и подршке жртвама насиља на одржаних укупоно 164 састанка група за координацију којима председава заменик јавног тужиоца задужен за општину за коју је формирана подгрупа, а састанцима обавезно присуствују надлежни полицијски службеник и психолог Центра за социјални рад.  Од овог броја је на територији ГО Палилула одржано 42 састанка групе за координацију, док је израђено 630 индивидуалних планова заштите и подршке жртви, на територији ГО Звездара било је 30 састанака и 190 индивидуалнаих планова, на територији ГО Врачар 38 састанака и 423 индивидуална плана, на територији ГО Савски венац 28 састанака и 139 индивидуалних планова и на територији ГО Стари град одржано је 26 састанака групе за координацију и израђено је 206 индивидуалних планова заштите и подршке. За ових годину дана било је 322 пријава за насиље у породици или непосредну опасност од њега сходно Закону о спречавању насиља у породици, од којих је према 322 лица од стране надлежне полицијске станице одређена привремена мера забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој и 162 мере привременог удаљења учиниоца из стана. Прво основно јавно тужилаштво у Београду поднело је надлежном суду 292 предлога за продужење ових мера и то 221 предлог за продужење привремене мере забрана учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој и 134 предлога за продужење привремене мере удаљења учиниоца из стана, а од стране суда одбијен је само један предлог за продужење хитне мере.

Такође, у истом периоду, против 610 лица поднета је кривична пријава за кривично дело Насиље у породици, а према 186 лица одређен је притвор. Оптужено је 111 лица, док је споразум о признању кривичног дела закључен са 104 осумњиченa по којима  је 31 окривљени осуђен на затворски казну, а 73 на условну осуду.

Прво основно јавно тужилаштво у Београду ће и у наредном периоду наставити да интензивно предузима све мере и радње прописане законом у циљу  спречавања насиља у породици и пружања заштите и подршке жртвама насиља у породици и кажњавања учиниоца, о чему ће јавност благовремено обавештавати и на тај начин доприносити изражавању друштвене осуде овог кривичног дела.


ОВАКО СЕ ДРЖАВА БОРИ ПРОТИВ НАСИЉА У ПОРОДИЦАМА: 162 насилника удаљена из кућа, И ТО НИЈЕ СВЕ!

Тужилац Љубивоје Ђорђевић каже да је сарадња тужилаштва, Центра за социјални рад, МУП и здравствених установа дала одличне резултате

Прво основно јавно тужилаштво у Београду, које је највеће на територији Србије, током прве године примене Закона о спречавању насиља у породици због овог кривичног дела поднело је чак 610 кривичних пријава!

Против 322 особе надлежне полицијске станице одредиле су привремену меру забране приласка и 162 мере удаљења учиниоца породичног насиља из стана, а случајеви насиља у општинама које ово тужилаштво покрива појединачно су разматрани.

Сарадња сектора

Јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду Љубивоје Ђорђевић после прве године примене закључио је да је закон дао позитивне ефекте.

– Остварена је мултисекторска сарадња на највишем нивоу између овог тужилаштва, Центра за социјални рад, Министарства унутрашњих послова, здравствених установа и других државних органа, а све у циљу што бржег откривања и препознавања насиља, као и пружања заштите и подршке оштећенима. То је утицало и на жртве насиља у породици, које сада имају више храбрости да пријаве насиље и да активније учествују у кривичном поступку јер имају поверења у институције система, што резултира ефикаснијим и бржим откривањем ових кривичних дела, као и ефикасним и делотворним поступањем свих државних органа – објашњава тужилац Ђорђевић.

 

Раде пуном паром
x 111 особа оптужено је за породично насиље
x 104 особе признале су кривицу и склопиле споразум
x 31 затворска казна је изречена
x 73 особе условно су осуђене
x 1.593 плана заштите и подршке жртвама насиља су израђена
x 164 састанка група за координацију одржана су за годину дана

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Посебно одељење

Посебно одељење за борбу против насиља у породици у овом тужилаштву формирано је још у мају 2015, пре почетка примене Закона, и чини га осам заменика јавног тужиоца специјализованих за рад на овим кривичним делима.

– Прво основно јавно тужилаштво у Београду ће и у наредном периоду наставити да интензивно предузима све мере и радње прописане законом ради спречавања насиља у породици и пружања заштите и подршке жртвама насиља у породици и кажњавања учинилаца, о чему ће јавност благовремено обавештавати и на тај начин доприносити изражавању друштвене осуде овог кривичног дела – каже тужилац Љубивоје Ђорђевић.

 

Први пут у Србији
Општине регистровале насилнике

Прво основно јавно тужилаштво је највеће на територији Србије и надлежно је за градске општине Звездару, Врачар, Савски венац, Стари град и Палилулу. Борби против насиља знатно је допринело и то што су први пут формиране листе потенцијалних насилника на свакој општини, на које се посебно обраћа пажња.
– Реч је о људима који нису осуђивани, али потенцијално представљају опасност за породицу јер их је некада неко од чланова пријавио за насиље. Велики је успех то што постоји централна база „насилника“ у свакој општини – објаснио је саговорник Курира.

 

Преузето са сајта Курир

 


Центар Београда пун насиља у породици, наjмање 1.600 жртава

Прво основно jавно тужилаштво у Београду, за првих годину дана примене Закона о спрецавању насиља у породици, израдило jе заjедно са другим надлежним органима скоро 1.600

индивидуалних планова за заштиту жртва од породичног насиља.

БEOГРAД – Наjвеће тужилаштво у земљи надлежно за централне београдске општине – Прво основно jавно тужилаштво у Београду, за првих годину дана примене Закона о спрецавању насиља у породици, израдило jе заjедно са другим надлежним органима скоро 1.600 индивидуалних планова за заштиту жртва од породичног насиља.
Oво тужилаштво jе поступало по чак 322 приjаве за насиље у породици или непосредну опасност од њега, као и више од 600 кривичних приjава за кривично дело насиље у породици.
Преузето са сајта Танјуг

Центар Београда пун насиља у породици

Београд — Централне београдске општине, према оступним информацијама, пуне су насиља у породици.Од почетка године 322 пријаве.

Највеће тужилаштво у земљи надлежно за централне београдске општине – Прво основно јавно тужилаштво у Београду, за првих годину дана примене Закона о спрецавању насиља у породици, израдило је заједно са другим надлежним органима скоро 1.600 индивидуалних планова за заштиту жртва од породичног насиља.

Ово тужилаштво је поступало по чак 322 пријаве за насиље у породици или непосредну опасност од њега, као и више од 600 кривичних пријава за кривично дело насиље у породици.

Подаци овог тужилаштва које је надлежно за градске општине Стари Град, Врачар, Звездара, Савски венац и Палилула, говоре о високом броју пријава насиља у породици и још већем броју жртава и потенцијалних жртава.

Тањугу је у том тужилаштву речено да, сваку пријаву пре покретања поступка, тужилаштво, у сарадњи са полицијом, Центром за социјални рад и другим органима детаљно провери како би спречило злоупотребе права.

Када утврди да су пријаве поднете из других побуда, као што су неки материјални интереси, освета због ранијих свађа или других разлога, тужилаштво по службеној дужности покреће поступак за лажно пријављивање или ако је дат лажан исказ – за лазно сведочење.

Према подацима Првог основног тужилаштва, за првих годину примене Закона о спречавању насиља у породици, полиција је према 322 лица одредила привремену меру забране учиниоцу да контактира жртву насиља и да јој прилази. У 162 случаја ових пријава, полиција је изрекла и меру привременог удаљења учиниоца из стана.

Тужилаштво је потом поднело суду 292 предлога за продужење хитних мера и то: 221 предлог за продужење привремене мере забрана учиниоцу да контактира жртву насиља и да јој прилази ј и 134 предлога за продужење привремене мере удаљења учиниоца из стана.

Суд је одбио само један предлог за продужење хитне мере, наводи се у информацији која је објављена на сајту тужилаштва. Такође, од 1. јуна 2017. до 1. јуна 2018. године против 610 осумњичених насилника поднета је кривична пријава за кривично дело насиље у породици, а према 186 је одређен притвор. За то кривично дело оптужено је 111 лица, док је споразум о признању кривичног дела Прво основно тужилаштво закључило са 104 осумњичена, на основу којим је 31 окривљени осуђен на затворску казну, а 73 на условну осуду.

У складу са Законом о спречавању насиља у породици, групе за координацију државних органа у породици израдиле су укупно 1.593 планова заштите и подршке жртвама насиља.

О предузетим активностима, тужилаштво ће јавност благовремено обавештавати, како би допринело друштвеној осуди породичног насиља.

У Првом основном тужилаштву у Београду посебно одељење за борбу против насиља у породици формирано је још 2015. године у сагласност Републичког јавног тужилаштва, две године пре почетка примене Закона Закона о спрецавању насиља у породици. То одељење сада чини осам заменика јавног тужиоца који су специјализовани за поступање у случајевима породичног насиља.

 

Преузето са сајта b92

 


Најмање 1.600 жртава породичног насиља долази баш из ОВОГ ДЕЛА БЕОГРАДА

nasilje zene

Највеће тужилаштво у земљи надлежно за централне београдске општине – Прво основно јавно тужилаштво у Београду, за првих годину дана примене Закона о спречавању насиља у породици, израдило је заједно са другим надлежним органима скоро 1.600 индивидуалних планова за заштиту жртва од породичног насиља.

Ово тужилаштво је поступало по чак 322 пријаве за насиље у породици или непосредну опасност од њега, као и више од 600 кривичних пријава за кривично дело насиље у породици.

Подаци овог тужилаштва које је надлежно за градске општине Стари Град, Врачар, Звездара, Савски венац и Палилула, говоре о високом броју пријава насиља у породици и још већем броју жртава и потенцијалних жртава.

Тањугу је у том тужилаштву речено да, сваку пријаву пре покретања поступка, тужилаштво, у сарадњи са полицијом, Центром за социјални рад и другим органима детаљно провери како би спречило злоупотребе права.

Када утврди да су пријаве поднете из других побуда, као што су неки материјални интереси, освета због ранијих свађа или других разлога, тужилаштво по службеној дужности покреће поступак за лажно пријављивање или ако је дат лажан исказ – за лазно сведоцење.

Према подацима Првог основног тужилаштва, за првих годину примене Закона о спречавању насиља у породици, полиција је према 322 лица одредиле привремену меру забране учиниоцу да контактира жртву насиља и да јој прилази.

У 162 случаја ових пријава, полиција је изрекла и меру привременог удаљења учиниоца из стана.

Тужžилаšтво је потом поднело суду 292 предлога за продужење хитних мера и то: 221 предлог за продуžење привремене мере забрана учиниоцу да контактира жžртву насиља и да јој се приближи и 134 предлога за продужžење привремене мере удаљења учиниоца из стана.

Суд је одбио само један предлог за продужžење хитне мере, наводи се у информацији која је објављена на сајту тужилаштва.

Такође, од 1. јуна 2017. до 1. јуна 2018. године против 610 осумњичених насилника поднета је кривична пријава за кривично дело насиље у породици, а према 186 је одређен притвор.

За то кривично дело оптужžено је 111 лица, док је споразум о признању кривичног дела Прво основно тужилаштво закључило са 104 осумњичена, на основу којим је 31 окривљени осуђен на затворску казну, а 73 на условну осуду.

У складу са Законом о спречавању насиља у породици, групе за координацију државних органа у породици израдиле су укупно 1.593 планова заšтите и подрšке žртвама насиља.

За територију општине Палилула израђено 630 индивидуалних планова заšтите и подрšке žртви, за Врачар 423 индивидуална плана, за територију Звездаре 190, за Савски венац 139 и за Стари град 206 индивидуалних планова.

Након сумирања резултата рада за годину дана, тужилац Љубовоје Ђорђевић је оценио да је Закон о спречавању насиља у породици дао позитивне ефекте јер је остварена мултисекторска сарадња на највиšем нивоу између његовог туžилаšтва, Центра за социјални рад, Министарства унутраšњих послова, здравствених установа и других дрžавних органа.

Он сматра да је, овај вид сарадње допринео бржем откривању и препознавању насиља, као и пружžању зашšтите и подршšке ошšтећенима, šто је, како каже, утицало и на жžртве насиља у породици које сада имају вишšе храбрости да пријаве насиље и да активиније учествују у кривичном поступку.

Жртве сада имају поверење у институције система, што резултира ефикаснијем и бржžем откривању ових кривичних дела, као и ефикасном и делотворном поступању свих дрžавних органа, оценио је Ђорђевић.

Он је поручио да ће Прво основно јавно тужžилаšтво у Београду и у наредном периоду наставити да интензивно предузима све мере и радње прописане законом у циљу спречавања насиља у породици, пружžања зашšтите и подршšке жžртвама и каžњавања учиниоца.

О предузетим активностима, тужилаштво ће јавност благовремено обавеšтавати, како би допринело друшšтвеној осуди породичног насиља.

У Првом основном тужилаштву у Београду посебно одељење за борбу против насиља у породици формирано је још 2015. године уз сагласност Републичког јавног тужилаштва, две године пре почетка примене Закона Закона о спрецавању насиља у породици.

То одељење сада чини осам заменика јавног туžиоца који су специјализовани за поступање у случајевима породичног насиља.

Преузето са сајта Blic

С А О П Ш Т Е Њ Е

Дана 27.04.2018. године Прво основно јавно тужилаштво донело је Решење којим је одбачена кривична пријава поднета од стране Лидије Валтнер од 02.06.2017. године против С.С., Г.Ф. и В.М. због кривичног дела Угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ, јер је ово тужилаштво након спроведених доказних радњи утврдило да не постоји основ сумње да су пријављени извршили наведенo кривичнo делo, нити било које друго кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности.

Наиме, подсећамо да је поводом догађаја испред Дома Народне Скупштине и на Тргу Николе Пашића дана 31.05.2017. године, а када су према натписима у медијима нападнути новинари који су извештавали о инаугурацији новог председника Републике Србије Александра Вучића, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је на основу наведених објава у медијима формирало предмет КТР 3173/17 а ради провере наведених навода у медијима, те је одмах након формирања предмета ово тужилаштво упутило позиве свим новинарима који су споменути у медијским наводима, између осталог и  Лидији Валтнер, а ради прикупљања потребних обавештења од наведених лица у просторијама овог тужилаштва.

Разматрајући наводе свих кривичних пријава, односно изјаве свих оштећених лица дате на службеним белешкама у просторијама овог тужилаштва а које су третиране као кривичне пријаве, те након достављања два Извештаја поводом Захтева за прикупљање потребних обавештења овог тужилаштва од стране Одељења за јавни ред и мир од 14.06.2017. године и 30.10.2017. године Прво основно јавно тужилаштво у Београду донело је дана 17.11.2017. године Решење којим је одбацило кривичну пријаву Лидије Валтнер од 02.06.2017. године поднету против С.С., Г.Ф. и В.М. због кривичног дела Угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ, кривичну пријаву Божиновић Милице од 06.06.2017. године поднету против В.М. и П.А због кривичног дела Угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ, кривичну пријаву Радосављевић Марка поднету против Г.В., О.Д. и А.Б. због кривичног дела Насилничко понашање из чл. 344 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ, кривичну пријаву Марковић Милутина поднету против Ц.М. и П.А. због кривичног дела Насилничко понашање из чл. 344 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ, кривичну пријаву Мине Милановић, Ненада Вујановића и Стефана Веселиновића од 02.06.2017. године поднету против Т.М. због кривичног дела Угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ.

На наведену одлуку приговор Вишем јавном тужилаштву у Београду изјавила је само оштећена Лидија Валтнер, а Решењем од 25.12.2017. године Више јавно тужилаштво је усвојило приговор Лидије Валтнер и ставило ван снаге Решење Првог основног јавног тужилаштва у Београду од 17.11.2017. године, у делу којим је одбачена пријава  Лидије Валтнер, уз налог да Прво основно јавно тужилаштво у Београду спроведе доказне радње саслушањем осумњичених С.С., Г.Ф. и В.М., те испитивањем оштећене Лидије Валтнер на све околности конкретног случаја.

Поступајући по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је саслушало осумњичене С.С., Г.Ф. и В.М. и испитало у својству оштећене Лидију Валтнер.

Након разматрања свих доказа, изведених како у поновљеном тако и у претходном поступку, ово тужилаштво је нашло да не постоји основ сумње да су осумњичени С.С., Г.Ф. и В.М извршили кривично дело Угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ, нити било које друго кривично дело за које се гони по службеној дужности. Наиме, из свих изведени доказа не произилази основ сумње да је било ко од осумњичених на било који начин угрозио сигурност оштећене претњама да ће напасти на њен живот или тело.

Имајући у виду све наведено ово тужилаштво је донело решење којим је одбачена предметна кривична пријава, о чему је подносиоцу Лидији Валтнер упућено обавештење са поуком о праву на приговор Вишем јавном тужилаштву у Београду.

 


Поново одбачена кривична приjава Лидиjе Валтнер

фото Пиxабаy
фото Пиxабаy

Прво основно jавно тужилаштво у Београду данас jе поново одбацило кривичну приjаву новинарке листа “Данас” Лидиjе Валтнер коjу jе поднела против три особе због наводног угрожавања сигурности 31. маjа 2017. током инаугурациjе председника Републике испред Дома Народне скепштине.

БEOГРAД – Прво основно jавно тужилаштво у Београду данас jе поново одбацило кривичну приjаву новинарке листа “Данас” Лидиjе Валтнер коjу jе поднела против три особе због наводног угрожавања сигурности 31. маjа 2017. током инаугурациjе председника Републике испред Дома Народне скепштине.
Њену приjаву тужилаштво jе одбацило први пут одбацило заjедно са кривичним приjавама jош шест особа у новембру прошле године, али jе Више jавно тужилаштво у децембру усвоjило приговор њених бранилаца против те одлуке и дало налог да Прво основно тужилаштво саслуша осумњичене С.С, Г.ф. и В.M, као и да испита Валтнер на све околности тог случаjа.

Преузето са сајта Танјуг

 


Случај „инаугурација“: Опет одбачена пријава новинарке

Прво основно јавно тужилаштво у Београду је поново одбацило кривичну пријаву новинарке листа “Данас” Лидије Валтнер.

Она је пријаву поднела против три особе због наводног угрожавања сигурности 31. маја 2017. током инаугурације председника Републике испред Дома Народне скепштине.

Њену пријаву тужилаштво је одбацило први пут одбацило заједно са кривичним пријавама још шест особа у новембру прошле године, али је Више јавно тужилаштво у децембру усвојило приговор њених бранилаца против те одлуке и дало налог да Прво основно тужилаштво саслуша осумњичене С.С, Г.Ф. и В.М, као и да испита Валтнер на све околности тог случаја.

Поступајући по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, Прво основно тужилаштво у Београду је саслушало осумњичене С.С., Г.Ф. и В.М. и испитало у својству оштећене Лидију Валтнер.

У саопштењу тужилаштво прецизира да је данас донело решење којим је одбачена кривична пријава Лидије Валтнер од 02. јуна 2017. године против С.С., Г.Ф. и В.М. због кривичног дела Угрожавање сигурности јер је тужилаштво након спроведених доказних радњи “утврдило да не постоји основ сумње да су пријављени извршили наведено кривично дело, нити било које друго кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности”.

Након разматрања свих доказа, изведених како у поновљеном тако и у претходном поступку, утврђено је да не произилази основ сумње да је било ко од осумњичених на било који начин угрозио сигурност оштећене претњама да ће напасти на њен живот или тело, указало је тужилаштво.

Валтнер може опет да уложи приговор Вишем јавном тужилаштву у Београду на ново решење о одбацивању пријаве.

 

Преузето са сајта b92

 


Поново одбачена кривична пријава Лидије Валтнер

Прво основно јавно тужилаштво у Београду поново je одбацило кривичну пријаву новинарке листа „Данас“ Лидије Валтнер коју је поднела против три особе због наводног угрожавања сигурности 31. маја 2017. током инаугурације председника Републике испред Дома Народне скепштине.

Њену пријаву тужилаштво је одбацило први пут заједно са кривичним пријавама још шест особа у новембру прошле године, али је Више јавно тужилаштво у децембру усвојило приговор њених бранилаца против те одлуке и дало налог да Прво основно тужилаштво саслуша осумњичене С. С., Г. Ф. и В. М. као и да испита Лидију Валтнер на све околности тог случаја.

Поступајући по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, Прво основно тужилаштво у Београду је саслушало осумњичене С. С., Г. Ф. и В. М. и испитало у својству оштећене Лидију Валтнер.У саопштењу тужилаштво прецизира да је данас донело решење којим је одбачена кривична пријава Лидије Валтнер од 2. јуна 2017. године против С. С., Г. Ф. и В. М. због кривичног дела Угрожавање сигурности јер је тужилаштво након спроведених доказних радњи „утврдило да не постоји основ сумње да су пријављени извршили наведено кривично дело, нити било које друго кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности“.Након разматрања свих доказа, изведених како у поновљеном тако и у претходном поступку, утврђено је да не произилази основ сумње да је било ко од осумњичених на било који начин угрозио сигурност оштећене претњама да ће напасти њен живот или тело, указало је тужилаштво.Валтнер може опет да уложи приговор Вишем јавном тужилаштву у Београду на ново решење о одбацивању пријаве.

 

Преузето са сајта РТС

 


НЕРЕДИ НА ВУЧИЋЕВОЈ ИНАУГУРАЦИЈИ: Поново одбачена кривична пријава новинарке „Данас-а“

Тужилаштво одбацило пријаву новинарке
Тужилаштво одбацило пријаву новинарке

 

Прво основно јавно тужилаштво у Београду данас је поново одбацило кривичну пријаву новинарке листа „Данас“ Лидије Валтнер коју је поднела против три особе због наводног угрожавања сигурности 31. маја 2017. током инаугурације председника Републике испред Дома Народне скупштине.

Њену пријаву тужилаштво је одбацило први пут одбацило заједно са кривичним пријавама још шест особа у новембру прошле године, али је Више јавно тужилаштво у децембру усвојило приговор њених бранилаца против те одлуке и дало налог да Прво основно тужилаштво саслуша осумњичене С.С, Г.Ф. и В.М, као и да испита Валтнер на све околности тог случаја.

Поступајући по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, Прво основно тужилаштво у Београду је саслушало осумњичене С.С., Г.Ф. и В.М. и испитало у својству оштећене Лидију Валтнер.

У саопштењу тужилаштво прецизира да је данас донело решење којим је одбачена кривична пријава Лидије Валтнер од 02. јуна 2017. године против С.С., Г.Ф. и В.М. због кривичног дела Угрожавање сигурности јер је тужилаштво након спроведених доказних радњи “утврдило да не постоји основ сумње да су пријављени извршили наведено кривично дело, нити било које друго кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности”.

Након разматрања свих доказа, изведених како у поновљеном тако и у претходном поступку, утврђено је да не произилази основ сумње да је било ко од осумњичених на било који начин угрозио сигурност оштећене претњама да ће напасти на њен живот или тело, указало је тужилаштво.

Валтнер може опет да уложи приговор Вишем јавном тужилаштву у Београду на ново решење о одбацивању пријаве.

 

Преузето са сајта Republika

 


Тужилаштво поново оценило да нема кривичне одговорности за напад на новинарку на инаугурацији

Прво основно тужилаштво поново је одбацило кривичну пријаву новинарке листа Данас Лидије Валтнер за напад на инаугурацији председника Александра Вучића. Иако се на фотографијама објављеним након инаугурације јасно види да су новинари, међу којима је и Лидија Валтнер, спречени да раде свој посао, Тужилаштво је оценило да нема елемената кривичног дела.

Фото: E-Stock.us/Александар Бачлија/Цензоловка / Напад на новинаре током инаугурације Александра Вучића
Фото: E-Stock.us/Александар Бачлија/Цензоловка / Напад на новинаре током инаугурације Александра Вучића

 

Прво основно тужилаштво јуче је саопштило да је саслушало осумњичене Слободна Стојковића, Филипа Гојковића и Марка Вукичевића, као и новинарку Лидију Валтнер, у својству оштећене.

„Тужилаштво је након спроведених доказних радњи утврдило да не постоји основ сумње да су пријављени извршили кривично дело угрожавање сигурности, нити било које друго кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности“, навело је Прво основно тужилаштво.

Како Тужилаштво додаје у свом саопштењу, истрага је започета „ради провере навода у медијима“. Поред „навода у медијима“, постоји неколико фотографија на којима се види да су новинари физички спречени да раде свој посао, као и да су их појединци насилно удаљавали са скупа.

Само дан након ових инцидената, Прво основно тужилаштво покренуло је обједињени поступак због напада на новинаре током инаугурације. Шест месеци касније, исто тужилаштво одлучило је да овај поступак обустави пошто је, како су саопштили, на основу изјава „грађана сведока“ утврђено да су „извођењем“ појединих новинара из масе спречени много већи инциденти и „линч“.

На ову одлуку Тужилаштва приговор је поднела једино новинарка Данаса Лидија Валтнер, а њен приговор је уважило Више јавно тужилаштво и вратило случај Првом тужилаштву, уз налог да саслуша осумњичене и новинарку.

У образложењу првог одбацивања кривичне пријаве Тужилаштво је навео да је „новинарка Данаса морала бити уклоњена са митинга СНС-а, како би био избегнут много већи инциденат и теже повређивање учесника скупа“.

 

Порука навијача „ни полиција вам не може помоћи“ за Тужилаштво није претња

На инаугурацији председника Александра Вучића одржаној 31. маја 2017. године присуствовало је више хиљада људи.

Током инаугурације на неколико локација код Скупштине Србије непознати људи напали и претили новинарима и фоторепортерима. Неке новинаре су чак крупни младићи, како се видело и на фотографијама које су накнадно објављене, силом удаљили са скупа.

На истом догађају непознати људи претили су и новинарки Инсајдера, као и новинару и фоторепортеру Вајса, након што су покушали да фотографишу групу крупних младића како грубо ломе транспарент на којем је исписана порука против тада новог председника Србије Александра Вучића.

Крупни момци поручили су новинарима да „им полиција не може помоћи“.

Редакција Инсајдера открила је и да је један од момака који је претио новинарки Инсајдера и новинару и фоторепротеру Вајса истакнути навијач Партизана.

 

Нападач на новинарке Пинка процесуиран

Други случај напада – на новинарке Пинка Гордану Узелац и Мају Драговић на протесту Двери испред зграде Пинка се, ипак, одвија сасвим другачије.

Осумњичени за напад Дејан Вулићевић ухапшен је одмах након протеста, и одређен му је притвор до 30 дана. Касније је пуштен да се брани са слободе.

Њему се ставља на терет да је извршио кривично дело насилничко понашање на јавном скупу.

Ово суђење требало је да почне 2. фебруара, међутим, одложено је за 11. мај.

Бранилац оптуженог је обавестио суд да нису добили оптужни предлог, и да су због тога затражили одлагање суђења.

Судећи по извештају судског вештака који је објављен у Данасу, представници власти су путем одређених медија ширили дезинформације о степену повреда две новинарке.

 

Преузето са сајта INSAJDER

С А О П Ш Т Е Њ Е

Дана 19.04.2018. године Сектор унутрашње контроле, Министарства унутрашњих послова Републике Србије је, након прикупљених обавештења по захтеву Првог основног јавног тужилаштва, а везано за рушење објеката у „Савамали“, одговорио подношењем кривичне пријаве против Г.С., полицијског службеника Дежурне службе, ПУ за град Београд, МУП РС, распоређеног на радно место шеф смене Командно-операзивног центра, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело Несавестан рад у служби из члана 361. став 2. у вези става 1. КЗ, а коју кривичну пријаву је ово тужилаштво дана 23.04.2018. године доставило на надлежност и даље поступање Вишем јавном тужилаштву у Београду, Посебном одељењу за сузбијање корупције, које је, у складу са одредбама чл. 2 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, теророзима и корупције, који се примењује од 01.03.2018. године, стварно и месно надлежно за поступање по предметној кривичној пријави.

Наиме, подсећамо да су дана 07.07.2017. године Првом основном јавном тужилаштву у Београду достављени, од стране Вишег тужилаштва у Београду, списи предмета који се тичу рушења објеката у „Савамали“, на углу улица Херцеговаче и Мостарске у току ноћи 24/25.04.2016. године, имајућу у виду да је Више јавно тужилаштво у Београду на основу свих прикупљених доказа у предистражном поступку закључило да се у радњама потенцијалних извршилаца не стичу сва битна обележја ни једног кривичног дела из надлежности тог тужилаштва, већ евентуално обележја из месне и стваре надлежности Првог основног јавног тужилаштва у Београду.

Након детаљне анализе достављених списа предмета и прикупљених доказа, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је дана 24.07.2017. године упутило Министарству унутрашњих послова Републике Србије, Дирекцији полиције, Управи криминалистичке полиције, Одељењу за сузбијање привредног криминалитета Захтев за прикупљање потребних обавештења ради предузимања свих оперативних радњи из своје надлежности, а ради утврђивања идентитета и проналаска потенцијалних извршилаца кривичних дела.

Такође, наведеним захтевом Министарству унутрашњих послова, наложено је да предузму све оперативне радње из своје надлежности како би се утврдиле чињенице о евентуалном постојању пропуста у раду Градске управе града Београда-Комуналне полиције, као и других јавних предузећа, а који су везани за рушење објеката у „Савамали“, на углу улица Херцеговаче и Мостарске у току ноћи 24/25.04.2016. године.

Затим, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је дана 24.07.2017. године упутило Сектору унутрашње контроле, Министарства унутрашњих послова Републике Србије Захтев за прикупљање потребних обавештења, а ради утврђивања чињеница о евентуалном постојању пропуста у раду полицијских службеника Министарства унутрашњих послова, а који су везани за рушење објеката у „Савамали“, на углу улица Херцеговаче и улице Мостарске у току ноћи 24/25.04.2016. године.

У међувремену ово тужилаштво је у два наврата, дана 05.12.2017. године и дана 16.04.2018. године упутило ургенције, а ради поступања по наведеним Захтевима за прикупљање потребних обавештења.

У односу на други Захтев за прикупљање потребних обавештења упућен Министарству унутрашњих послова Републике Србије, Дирекцији полиције, Управи криминалистичке полиције, Одељењу за сузбијање привредног криминалитета, тужилаштво ће када добије извештај донети одлуку и обавестити јавност о даљем поступању.

 


MУП поднео кривичну приjаву против полицаjца Г.С.

фото Танјуг архива
фото Танјуг архива

Сектор унутрашње контроле, Mинистарства унутрашњих послова Србиjе поднео jе Првом основном jавном тужилаштву у Београду кривичну приjаву против полициjског службеника Дежурне службе београдске полициjе Г.С. због несавесног рада у служби а у вези са рушењем обjеката у Савамали, у априлу 2016.

БEOГРAД – Сектор унутрашње контроле, Mинистарства унутрашњих послова Србиjе поднео jе Првом основном jавном тужилаштву у Београду кривичну приjаву против полициjског службеника Дежурне службе београдске полициjе Г.С. због несавесног рада у служби а у вези са рушењем обjеката у Савамали, у априлу 2016.

Приjава jе тужилаштву стигла 19. априла, а Прво основно Tужилаштво jу jе данас доставило на надлежност и даље поступање новом Посебном одељењу за сузбиjање корупциjе Вишег jавног тужилаштва у Београду.

 

Преузето са сајта Танјуг

 


 

МУП поднео кривичну пријаву против полицајца због РУШЕЊА У САВАМАЛИ

 

Сектор унутрашње контроле, Министарства унутрашњих послова Србије поднео је Првом основном јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против полицијског службеника Дежурне службе београдске полиције Г. С. због несавесног рада у служби, а у вези са рушењем објеката у Савамали у априлу 2016. године.

Пријава је тужилаштву стигла 19. априла, а Прво основно Тужилаштво ју је данас доставило на надлежност и даље поступање новом Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду.

У саопштењу тужилаштва се прецизира да је Посебно одељење, које је почело са радом 1. марта у складу Законом о организацији и надлеžности дрžавних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, стварно и месно надлежно за поступање по овој кривичној пријави.

Поменути полицајац, Горан Стаменковић, је у време рушења објеката био распоређен на радно место шšефа смене Командно-оперативног центра.

Сектор унутрашње контроле МУП је пријаву поднео након прикупљених обавеšтења по захтеву Првог основног јавног тужилаштва, које је прошле године у јулу прошле преузело случај од Вишег тужилаштва.

Претходно је Више тужилаштво у Београду 2016. године дало налог МУП-у да истражи тај случај.

Почетком јуна 2017. добило је извештај од МУП-а и након анализе закључило да радње евентуалних дела су у надлежности Првог основног тужилаштва.

Нелегални објекти у Херцеговачкој улици порушени су крајем априла 2016. године, а тај случај изазвао је велику пажњу јавности.

 

Преузето са сајта Blic.rs

 


 

(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Nebojša Mandić)
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Nebojša Mandić)

СЛУЧАЈ САВАМАЛА: Поднета пријава против полицајца који је био шеф командног центра у време рушења

Сектор унутрашње контроле, Министарства унутрашњих послова Србије поднео је Првом основном јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против полицијског службеника Дежурне службе београдске полиције Г.С. због несавесног рада у служби, а у вези са рушењем објеката у Савамали у априлу 2016. године.

Пријава је тужилаштву стигла 19. априла, а Прво основно Тужилаштво ју је данас доставило на надлежност и даље поступање новом Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду.

У саопштењу тужилаштва се прецизира да је Посебно одељење, које је почело са радом 1. марта у складу Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, стварно и месно надлежно за поступање по овој кривичној пријави.

Поменути полицајац је у време рушења објеката био распоређен на радно место шеф смене Командно-оперативног центра.

Сектор унутрашње контроле МУП је пријаву поднео након прикупљених обавештења по захтеву Првог основног јавног тужилаштва, које је прошле године у јулу прошле преузело случај од Вишег тужилаштва.

Претходно је Више тужилаштво у Београду 2016. године дало налог МУП-у да истражи тај случај.

Почетком јуна 2017. добило је извештај од МУП-а и након анализе закључило да радње евентуалних дела су у надлежности Првог основног тужилаштва.

Нелегални објекти у Херцеговачкој улици порушени су крајем априла 2016. године, а тај случај изазвао је велику пажњу јавности.

 

Преузето са сајта Kurir

 


 

СЛУЧАЈ „САВАМАЛА“: МУП поднео кривичну пријаву против полицајца

Сектор унутрашње контроле, Министарства унутрашњих послова Србије поднео је Првом основном јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против полицијског службеника Дежурне службе београдске полиције Г.С.

 

фото Н.Скендерија
фото Н.Скендерија

 

Сектор унутрашње контроле, Министарства унутрашњих послова Србије поднео је Првом основном јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против полицијског службеника Дежурне службе београдске полиције Г.С. због несавесног рада у служби, а у вези са рушењем објеката у Савамали у априлу 2016. године.

Пријава је тужилаштву стигла 19. априла, а Прво основно Тужилаштво ју је данас доставило на надлежност и даље поступање новом Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду.

У саопштењу тужилаштва се прецизира да је Посебно одељење, које је почело са радом 1. марта у складу Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, стварно и месно надлежно за поступање по овој кривичној пријави.

Поменути полицајац, Горан Стаменковић, је у време рушења објеката био распоређен на радно место шеф смене Командно-оперативног центра.

Сектор унутрашње контроле МУП је пријаву поднео након прикупљених обавештења по захтеву Првог основног јавног тужилаштва, које је прошле године у јулу прошле преузело случај од Вишег тужилаштва.

Претходно је Више тужилаштво у Београду 2016. године дало налог МУП-у да истражи тај случај.

Почетком јуна 2017. добило је извештај од МУП-а и након анализе закључило да радње евентуалних дела су у надлежности Првог основног тужилаштва.

Нелегални објекти у Херцеговачкој улици порушени су крајем априла 2016. године, а тај случај изазвао је велику пажњу јавности.

 

Преузето са сајта вечерњеНОВОСТИ

О тужилаштву

Прво основно јавно тужилаштво у Београду има вишедеценијски континуитет, али се његово формирање под тим називом везује за Јануар месец 2010. године и нову територијалну организацију правосудних органа. У његову месну надлежност улази до тада пет општинских тужилаштава која су територијално обухватала десет градских општина Града Београда...

Питања и савети

switch
П: У вези Закона о спречавању насиља у породици који је ступио на снагу 01. јуна 2017. године.

O: 1.Шта је насиље у породици у смислу Закона о спречавању насиља у породици? -Насиље у породици у смислу овог Закона јесте акт физичког, сексуалног, физичког или економског насиља учиниоца према...

©2015 - 2019 Сва права задржава Прво основно јавно тужилаштво у Београду